Procena rizika od hemijskih udesa i njihov uticaj na zagadjivanje zivotne sredine

Uvod
Naše doba je nezamislivo bez primene široke lepeze proizvoda hemijske industrije, gotovo u svim porama života savremenog čoveka. Takvo stanje nudi odlična rešenja i mogućnosti za razvoj modemog sveta, a istovremeno stvara ozbiljne probleme vezane za opasnosti pri primeni hemijskih materija. Industrijske delatnosti nose sa sobom rizike koji su praćeni brojnim nezgodama, a koje za posledicu imaju ne samo negativan uticaj na radnu sredinu već i na životnu sredinu.
Opasnost za čoveka i životnu sredinu predstavljaju mnoge tehnologije posebno one koje uključuju upotrebu određenih sirovina i stvaranje nusproizvoda. Usled neadekvatnog upravljanja tehnologijama, neodgovarajućim izborom lokacije, nekvalitetnim tehnološkim rešenjima, neodgovornim ponašanjem Ijudi i društvene zajednice, vrlo često dolazi do hemijskih udesa vezanih za nekontrolisano oslobađanje opasnih materija u životnu sredinu. To dovodi do nesagledivih dugoročnih posledica na ljudsku populaciju i trajnu kontaminaciju životne sredine.
Brojni hemijski akcidenti u svetu pokazali su da tehnološki procesi nisu u potpunosti sigurni i da se problemu hemijskih udesa mora posvetiti značajna pažnja. Moguće posledice hemijskih udesa po život i zdravlje ljudi, kvalitet životne sredine i materijalna i prirodna dobra su imperativ koji stručnjaci iz raznih oblasti uvek moraju imati pred sobom. Hemijski udesi po razmerama i štetnim posledicama mogu se svrstati među opasne pojave koje prete savremenom svetu.
Rizik od nastanka hemijskog udesa postoji tokom celog procesa proizvodnje, transporta i skladištenja hemijski toksičnih materija. Iz ovog proizilazi da se kao mesto nastanka udesa mogu identifikovati:
• proizvodna tehnološka postrojenja u kojima opasne materije učestvuju u procesu proizvodnje;
• skladišta, magacini i objekti u kojima se deponuju ili čuvaju opasne materije i
• sredstva i komunukacije kojima se prevoze opasne materije.

1. Osnovni pojmovi o hemijskimudesima

Pojam i karakteristike hemijskih udesa
Dospevanje opasnih materija u prirodu, naravno, nije neizbežno, ali kada se jednom dogodi može naneti neprocenjivu sveobuhvatnu štetu, počev od domaćinstva , opštine, države pa sve do planete Zemlje. Zagađujuće supstancij e prodiru u životnu sredinuna dva načina. Jedan je neprekidno, svakodnevno unošenje iz različitih izvora zagađivanja, koji prati ritam proizvodnje i života naselja, odnosno ljudi. Nasuprot ovome, zagađujuće supstance mogu da budu naglo unete u životnu i radnu sredinu , ili da spletom niza okolnosti u njoj nastanu, povećavajući brzo i znatno stepen zagađenja.Mnogo je različitih definicijapojma udes i akcident i u zavisnosti od pristupa, pravnih sinonima i definicija koje su usvojile određene međunarodne organizacije.
Hemijski udes je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija pri proizvodnji, upotrebi, prevozu, transportu, skladištenju, prometu, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju (Stevanović, 2003.).Prema usvojenoj direktivi Evropskeunije , hemijski udes (akcident) bipredstavljao nekontro lisanu emisiju opasnih materija u životnu sredinu odmah ili nakon određenog vremena, u okviru ili van granica preduzeća, uključujući jednu ili više hemikalija, uz sve efekte koji iz toga proizilaze (Dimitrijević, Lazarević, 1999.). Hemijski udes , u užem smislu, se može tretirati kao pojava sa ograničenim vremenom trajanja, ali pri nekim širim razmatranjima ne treba isključiti ni dugotrajne emisije sa malim bilansom u jedinici vremena, zbog zbirnih učinaka koji kulminiraju u nekom relativno kratkom periodu posledugotrajne ekspozicije.U smislu vanrednih situacija, tehničko- tehnološka nesreća – udes je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom pravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnimmaterijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su požar, eksplozija, havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, železničkom i avio saobraćaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada žičara za transport ljudi,rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim igasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama; a čije posledice ugrožavaju bezbednost i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu