Tradicionalno “takmičenje” između različitih vidova transporta ima za posledicu saobraćajni sistem koji je segmentiran – podeljen i neintegrisan. Svaki od vidova saobraćaja nastoji da iskoristi sopstvene prednosti u  kategorijama troškova, usluga, pouzdanosti i sigurnosti, a često u suprotnosti sa njegovim eksploataciono tehničkim odlikama. Neretko je slučaj da se transportni zahtevi koji odgovaraju jednom vidu prevoza (npr. masovni prevoz tereta železnicom) realizuju drugim vidom (drumski prevoz). Dodatno, učesnici različitih vidova saobraćaja svoju konkurenciju posmatraju sa sumnjom i nepoverenjem, što rezultuje nedovoljnom saradnjom vidova prevoza u toku jednog transportnog lanca. Nedostatak integracije između različitih vidova je naglašen kroz državnu politiku koja često ne dozvoljava kompanijama jednog vida da poseduju preduzeća i u drugim vidovima sobraćaja (kao što je bilo u Sjedinjenim Američkim državama pre deregulacije), ili stavlja određeni vid saobraćaja pod direktnu državnu monopolističku kontrolu (u Evropi). Integracija saobraćaja u jedinstveni funkcionalan sistem, nova načela podele rada između saobraćajnih sredstava i nastojanja da različita sredstva razvijaju međusobnu saradnju u jedinstvenom prevoznom toku od polazne do završne tačke putovanja tereta, putnika i poruka, doveli su do krupnih promena u stavovima prema nekim delovima prevoznog procesa i u tehničkim sredstvima neophodnim za realizaciju ovih procesa. Zajednička osnova svih ovih stavova i tehničkih rešenja jeste omogućavanje što lakše promene prevoznog sredstva, odnosno što lakši prelazak sa jedne na drugu vrstu prevoznih puteva. U teretnom saobraćaju, to znači olakšavanje pretovara. Utovar i istovar sastavni su delovi prevoznog procesa od kad on postoji. Pri promeni vrste puta ili karakteristika zahteva za prevozom1 potrebno je izvršiti i pretovar sa jednog na drugo prevozno sredstvo.

Motivacija je vrlo promenljiv i složen fenomen za koji ne postoji unapred pripremljen i nepromenljiv  odgovor.  Može  se  reći  da  je  motivacija  informacija  koja  dovodi  do promene svesti, načina ponašanja ili potreba pojedinca, odnosno saradnika.

U pokušaju da nađu adekvatnu definiciju motivacije mnogi autori se pitaju koji je to najjednostavniji, najpouzdaniji i najneposredniji način da se neko privoli da radi. Da li ga zamoliti da radi više i bolje, da li  ga nagovarati, da li ga stimulisati novcem, da li se služiti primerima?

Najveći  uticaj  na  uspešnost  poslovanja  kompanije  imaju  ljudi  kao  ključni  poslovni resursi. Čovek je taj koji daje smisao organizaciji jer bez ljudi organizacija ne bi mogla da postoji. Ako uzmemo u obzir to da je čovek misaono i svesno biće koje ima sopstvene ciljeve i sopstveni život koji se odvija i van organizacije dolazimo do zaključka da su ljudi znatno kompleksniji od drugih resursa. Čovekov radni potencijal se ne može surovo eksploatisati poput neke mašine za rad jer je čovek biće sa emocijama i da  bi na poslu dao maksimalan učinak moramo mu ukazati poštovanje i uvažavati njegovu ličnost.

Ljudi ne unose u organizaciju samo svoje kvalifikacije već i svoje strahove, nesigurnost, aroganciju, komplekse, zavist i mržnju a sve to može da se pretvori u negativnu rušilačku energiju  i  da upropasti  organizacione  ciljeve.  Stoga je  menadžment  ljudskih resursa mnogo složeniji i zahteva više znanja i umeća nego kada je u pitanju upravljanje drugim resursima.

Ljudska energija je ukupna intelektualna, psihička, fizička i socijalna energija koja može da se razvije u  ostvarivanju organizacionih ciljeva. Ako se ljudska energija usmeri i koncentriše u jednom pravcu ima  moć da preseče svaku prepreku. Ako želimo da nam organizacija bude konkurentna onda u sedište  interesovanja moramo staviti čoveka  i razvoj njegovih duhovnih i fizičkih sposobnosti. Samo ljudski resursi imaju neograničenu unutrašnju sposobnost razvoja i to je jedini resurs koji se upotrebom ne  smanjuje nego povećava.

Menadžment ljudskih resursa treba da otkrije, razvije i poveže ljudske potencijale i da ih stavi u funkciju ostvarenja organizacionih ciljeva a da pri tome bude i lično zadovoljstvo. Preduslov dobrog motivisanja ljudi jeste poznavanje ljudi i ljudske psihe i iz tog razloga menadžer mora dosta vremena provoditi sa  zaposlenima kako bi otkrio najbolje načine podsticanja na rad.

Bivši savezni Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima, donet je u julu 1982. godine, a stupio je na snagu 1. januara 1983. godine. Usklađen je sa Ustavom Savezne Repu‐blike Jugoslavije u oktobru 1996. godine. Prilikom usklađivanja, izvršene su neznatne sadržinske izmene i skraćen je naziv zakona. To je, dakle, zakon koji nije menjan više od dvadeset godina. Izdržao je sve političke mene koje su pratile našu teritoriju i primenjivan je u praksi. Međutim, njegov prelazak sa saveznog na republički nivo ima za posledicu da se postojeći zakonski tekst ne može više automatski primenjivati u praksi bez dodatnih objašnjenja i tumačenja. Postoje, naime, znatne dileme oko toga kako treba shvatiti neke od njegovih odredaba u novom kontekstu ‐na primer, da li termine jugoslovensko državljanstvo i jugoslovenski dr‐žavljanin koji se u zakonu pojavljuju višeod dve stotine puta, sada treba popunjavati odgovarajućim državljanstvom država članica, ili državljan‐stvom SCG. Slično je i sa pitanjem tumačenja izraza kao što su sud SRJ, prebivalište na teritoriji SRJ, pravo SRJ i slično. Ima argumenata za usva‐janje jednog i drugog tumačenja, ali ih ovde nećemo iznositi. Konstatuje‐mo samo da takvo stanje ne može dugo trajati i da će zakonodavac mora‐ti da interveniše da bi se izbegla različita tumačenja zakonskog teksta.

Koncept izgradnje brenda nacije predstavlja važnu oblast za marketing akademiste i praktičare. U radu će biti prikazana potreba za strateškim pristupom brendiranja nacije koji uvažava analizu internog i eksternog okruženja, polazi od elemenata koji su značajni za izgradnju brenda nacije u odnosu na ciljno tržište, preko definisanih strateških ciljeva, kao i načina za implementaciju i evaluaciju procesa izgradnje brenda. Analizirani su postojeći modeli i predlaže se model od šest tačaka, koji strateški timovi mogu koristiti prilikom brendiranja nacije.
Ključne reči: izgradnja brenda, nacija, strategija, model za brendiranje nacije.

UVOD
Dinamičke promene na tržištu uslovljene uticaju informacionih tehnologija, novih kanala komunikacije, veće moći odlučivanja potrošača utiču da oblast marketing destinacije postane izuzetno značajna. Ona se odnosi na utvrđivanje adekvatne marketing strategije za uspešno pozicioniranje destinacije u odnosu na ciljne grupe na svetskom tržištu. Mnogi autori bavili su  se istraživanjem izgradnje brenda destinacije. Većina autora analizirala je određene aspekte brendiranja destinacije: slogane kritične faktore za uspeh marketinga destinacije i brend kampanje država. Pojam brendiranja destinacije u prethodnim studijama obuhvata analizu izgradnje brenda države, regiona ili grada. Autori daju jasne razlike kod brendiranja ovih termina uz pomoć brend boks modela.

Uvod

Brend, u savremenim turbulentnim uslovima poslovanja sve vise dobija na znacaju iz prostog razloga što na trzištu postoji veliki broj istih proizvoda, što je prisutan postupak imitacije, dolazi do brzog razvoja industrije, mnogih tehnoloških otkrića i drugih stvari sto remeti jedinstven i klasičan način poslovanja i prodaje. Pouzdana aktivnost se ogleda u tome što danas kompanije plasiraju proizvode na tržište pod određenim brendom , što je posledica opadanja klasičnog vida prodaje, odnosno načina kojim se vrši razmjena dobara i novca na tržištu. Nepouzdana aktivnost je da se krajnji potrošač, nakon kupovine proizvoda pod poznatim brendom, uvjeri u suprotno.

Brendovi identifikuju izvor ili stvaraoca nekog proizvoda, a potrošačima- bilo pojedincima ili organizacijama-omogućavaju da određenom proizvođaču ili distributeru nametnu odgovornost. Potrošači mogu različito da procjene identičan proizvod u zavisnosti od toga kako je on brendiran. Oni uče o brendovima na osnovu ranijih iskustava sa proizvodom i njegovim marketing programom.  Potrošači takođe uviđaju koji brendovi zadovoljavaju, a koji ne zadovoljavaju njihove potrebe. S obzirom na to da životi potrošača postaju sve složeniji i brži, kao i na to da oni imaju sve manje vremena, sposobnost brenda da pojednostavi donošenje odluke i smanji rizik zaista je neprocenjiva.

Ovo moje istrazivanje se moze podeliti na dva dijela:

1.    prvi dio obuhvata teorijski dio brenda kao osnove istrazivanja
2.    a drugi dio obuhvata definisanje brendiranja na primeru sjenickog sira.

Značaj ovog istraživanja je da kompanije smatraju brend kao glavnu funksiju marketinga a uz sve to omogućava proizvođaču roba i usluga da na brzi i efikasniji način zadovolji želje i potrebe potrošača.
Nadam se da ću na osnovu ovog istraživanja ukazati, pogotovu proizvođačima sjeničkog sira, na vaznost brenda kako u domacem tako i u međunarodnom marketingu, da na osnovu stvaranja brenda i standardizacije proizvoda moze se, naš nadaleko poznat sjenički sir, lakše približiti kupcima kako na domaćem tako i na stranom tržištu.

Savremeno tržište karakteriše kompleksnost, turbulentnost i porast neizvesnosti izazvan čestim pojavama inovacija u svim oblastima poslovanja. Inovacije jačaju kompetitivnost i dovode do diskontinuiteta koji utiče na prestanak važenja dotadašnjeg načina poslovnog razmišljanja, odlučivanja i akcije. Preduzeća su primorana da neprekidno prikupljaju informacije i o svom unutrašnjem okruženju (o sopstvenim snagama i slabostima), ali prije svega o spoljnom okruženju -potrošačima, konkurentima, partnerima, državi i njenoj ekonomskoj politici. Informacije su bitne ne samo zbog praćenja okruženja, već i zbog predviđanja kretanja u okruženju, ali i zbog kreiranja promena koje bi mogle unaprediti poslovanje i poboljšati konkurentnost preduzeća. Zbog svega navedenog značaj koji informacije imaju za jedno preduzeće, bez obzira na njegovu veličinu i djelatnost kojom se bavi, ogroman je. Bez kvalitetnih informacija nema ni kvalitetnih poslovnih odluka. Karakteristike kvalitetnih informacija su:

1. preciznost
2. tačnost
3. pravovremenost
4. potpunost
5. jasnost

Savremena preduzeća prihvatila su marketing koncepciju po kojoj je u fokusu preduzeća potrošač, njegove potrebe i želje. Da bi uspešno poslovalo, preduzeće mora da upozna potrošača svojih proizvoda/usluga, da prepozna njegove potrebe, da bude sposobno da ih predvidi i da ih zadovolji bolje nego konkurencija. Zbog toga, neophodno je kontinuirano prikupljati informacije o potrošačima kako bi se donosile kvalitetne poslovne odluke koje će uticati na poboljšanje pozicije koje preduzeće zauzima na tržištu.Razlozi zbog kojih preduzeća u savremenim uslovima poslovanja prihvataju marketing koncepciju i teže da na što efikasniji način prikupljaju, obrađuju i koriste informacije su:

1. jačanje konkurencije i neophodnost inovacija,
2. porast značaja različitih tehnologija, a naročito informacionih,
3. globalizacija,
4. sve veći zahtevi potrošača,
5. ponuda veća od tražnje – tržište kupca,
6. porast troškova marketinga – neophodnost da se marketinške aktivnosti obavljaju efikasnije i efektivnije,
7. neizvesnost.

Uvod

Evropska unija je unija dvadeset sedam evropskih država. Unija je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i prije potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih ’50. godina dvadesetog vijeka.
Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima. EU je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, agrokulturi, trgovini i zaštiti životne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici; i kao međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj agrokulturnoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.
29. oktobra 2004, predsjednici i premijeri evropskih država donijeli su prvi ustav Evropske unije, koji trenutno čeka ratifikaciju pojedinačno svake zemlje potpisnice.

Izvori evropskih prava

Hijerarhijski gledano, pravo EU uobičajeno se dijeli na primarno i sekundarno. Primarno pravo u pravnom sustavu EU najvišeg je ranga, a sve ostale pravne norme temelje se i podređene su normama primarnoga prava.
Primarno pravo čine osnivački ugovori i opća načela prava. Tu su uključeni i svi dodaci, protokoli, konvencije i izjave uz pojedine ugovore.
Sekundarno pravo čine pravni akti institucije EU i međunarodni sporazumi kojima se uređuju međusobni odnosi EU i drugih međunarodnih organizacija ili trećih država.
U izvore prava EU valja ubrojiti i sudsku praksu Europskoga suda.
Ukupnost pravnih propisa Europske unije skupno se naziva acquis communautaire (pravna stečevina EU), a podjeljen je na 35 poglavlja za potrebe pregovora o pristupanju (u pregovorima za peto proširenje EU bio je podjeljen na 31 poglavlje).

Šta je grafička informacija -Grafička informacija je poziv na obradu podataka a zatim sledi, grfičko – tehnička obrada po grafičkim proizvodnim fazama.

Vrsta grafičke informacije: pano, novine, ambalaža medij…

Najbolja grafička informacija je vizuelne prirode a to je:

• UTISAK – prvi vizuelni kontakt sa detaljem pogleda
• OTISAK – memorija i definisanje utiska
• UTISAK TREBA DA BUDE DEFINISAN

Šta je grafički proizvod – Grafički proizvod nastaje kao preradjena sirovina namenjena za grafičku industriju: papiri, kartoni, metali, pvc materijali i drugi materijali…

Svaki grafički proizvod ima svoju specifičnu izradu prema fazama proizvodnje a to su:

• GRAFIČKO PROJEKTOVANJE I OBLIKOVANJE
• TEHNIČKU PRIPREMU (rukopis, vrsta tehinka štampe)
• GRAFIČKU PRIPREMU (foto-slog, skener, c t p)
• ŠTAMPA (standardi i tehnike stampe)
• GRAFICKA DORADA (zavrsna faza izrade graf. proizvoda)
• SPECIJALNI POSTUPCI (bigovanje,štancanje, perforisanje…)

Ambalaža – štampani grafički proizvod
Ambalaža je oblikovani ili neoblikovani materijal koji služi kao zaštita i dekoracija grafičkog proizvoda. Ambalaža informise potrošača o vrsti robe, težini, roku upotrebe kvalitetu i sa svojim vizuelnim izgledom daje motiv potrošaču na kupovinu.

UVOD

U radu je prikazan razvoj rešenja koje omogućava automatizaciju rada jedne apoteke, prikupljanje i čuvanje podataka bitnih za njen rad, centralizovanu obradu tih podataka i prezentaciju istih, a sve u cilju lakšeg poslovanja apoteke. Takođe, ovaj rad treba da pokaže i način na koji bi se uveo u rad informacioni sistem koji bi omogućavao direktnu vezu između zdravstvenih ustanova i apoteke,a u cilju potrebe za izdavanjem recepta bez odlaska u zdravstvenu ustanovu i posete lekaru.

Da bi pronašli optimalno rešenje, izabrali odgovarajuću arhitekturu i tehnologiju koja bi bila u stanju da podrži optimalno rešenje i omogući punu funkcionalnost, potrebno je izvršiti različite analize i definisati konceptualni model informacionog sistema.

Zatim je potrebno upoznati se sa konkretnim problemom, i na osnovu donetih zaključaka, potrebno je odrediti i definisati funkcionalne zahteve koje treba da zadovoljimo.

 
INFORMACIONI SISTEM APOTEKE

Lekar u zdravstvenoj ustanovi je „ prva karika “ u projektovanju našeg informacionog sistema. Svaki pacijent ima svoj zdravstveni karton, koji je jedinstven, i u kome su evidentirani svi njegovi dolasci, bolesti, načini lečenja i terapije koje su mu prepisane. Nakon posete lekaru, pacijent na osnovu dijagnoze odlazi na šalter za prijem zdravstvenih knjižica, gde mu se na osnovu upisane terapije u zdravstvenom kartonu, prepisuju potrebni lekovi i izdaje se recept. Pre izdavanja recepta, proverava se da li je pacijent nosilac osiguranja ili osiguranik i da li prepisane  lekove pokriva troškovno Fond za zaštitu zdravlja građana. Ukoliko su ti zahtevi ispunjeni, izdaje se recept, na osnovu koga pacijent može u bilo kojoj državnoj apoteci podići lek i platiti samo participaciju, koja je obavezna.

Apoteka je namenjena za skladištenje i čuvanje lekova, a centralna aktivnost u radu apoteke jeste izdavanje leka. Apotekaru je potrebno da u svakom trenutku raspolaže sa ažuriranim podacima vezanim za trenutno stanje apoteke. Svaki lek se čuva sa svojim relevantnim podacima, od njegovog komercijalnog naziva, preko šifre leka, trenutne količine u skladištu apoteke i dr…

Apotekar izdavanjem leka ima potrebu da u narednom trenutku ima podatak da se na količinskom stanju tog leka ne nalazi ista količina, zaliha. Ovaj slučaj upotrebe, tj. izdavanje leka, uključuje i potrebu za formiranjem recepta, koji bi se čuvao u arhivi sa bitnim podacima koji se vode i na standardnom receptu.

Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, drugi derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranžnana.
One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima.
U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice, skladišnice, konosmani i slično.
Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država, republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.
Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :

• da je u pisanoj formi
• da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
• da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti u savremenomprometumogu da igraju razne uloge i da sepojave kao sredstva plaćanja, kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično. Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 5 elemenata:

• Oznaka vrste hartije od vrednosti
• Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
• Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti
• Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti
• Potpis izdavaoca hartije od vrednosti