Kočioni sistem

Sa aspekta bezbednosti saobraćaja, uređaj za zaustavljanje je jedan od najvažnijih uređaja na motornom vozilu. Zadatak uređaja za zaustavljanje je veoma kompleksan, a da se takvi zahtevi ispune, na vozilu se ugrađuju kočioni sistemi:
1) Radna kočnica
2) Pomoćna kočnica
3) Parkirna kočnica
Vozač, rukom ili nogom deluje na komandu i na taj način se realizuje kočenje. Aktiviranjem sistema za kočenje nastaje trenje između pokretnih i nepokretnih elemenata kočnice. Kinetička energija vozila se pretvara u toplotnu energiju, koja se oslobađa zbog radne sile trenja nepokretnih i pokretnih elementa izvrsnog mehanizma kočnice. Ostvareni moment kočenja zavisi od angažovanog momenta sile prianjanja između pneumatika i podloge. Angažovana vrednost sile prijanjanja zavisi od stanja pneumatika, karakteristike podloge, vlažnosti podloge, brzine kretanja i drugo…
Pri kočenju vozila moguće je ostvariti četiri karakteristična režima:
1. kočenje u slučaju iznenadne opasnosti (naglo kočenje),
2. normalno kočenje,
3. delimično kočenje i
4. kočenje vozila u stanju mirovanja.
Prilikom kočenja u slučaju iznenadne opasnosti, neophodno je obezbediti minimalni put kočenja (maksimalno usporenje) bez gubitaka stabilnosti (zanošenja) vozila. Kočenje u slučaju iznenadne opasnosti ima veoma veliko značenje jer određuje bezbedno kretanje, iako se upotrebljava veoma retko (3 – 5% od ukupnog broja kočenja).
Normalno kočenje ima za cilj smanjenje brzine vozila sa normalnim usporenjem koje ne utiče na udobnost vožnje. Ovaj režim kočenja je najviše zastupljen režim u odnosu na ukupan broj kočenja.
Režim delomičnog kočenja sa malim ili srednjim intenzitetom koristi se pre svega na terenu sa padom čije dužine mogu biti od nekoliko stotina metara do nekoliko kilometara.
Kočenje vozila koje se nalazi u stanju mirovanja mora obezbediti da vozilo stoji neograničeno dugo na takvom usponu koji se može savladati u najnižem stepenu prenosa.
U energetskom smislu proces kočenja je krajnje neracionalan jer se kinetička energija vozila, dobijena na račun transformacije energije goriva u motoru, troši na trenje i trošenje kočionih obloga i doboša. Kočioni sistem mora ispuniti određene uslove kao:
a) Obezbjediti minimalni put kočenja ili maksimalno moguće usporenje pri naglom kočenju. Da bi se ovaj uslov ispunio mora se obezbediti: kratak odziv kočionog sistema na komadu,istovremeno kočenje svih točkova i potrebna preraspodela kočionih sila po mostovima.
b) Obezbjediti stabilnost vozila pri kočenju.
c) Obezbjediti potreban konfor putnika pri kočenju. Da bi se ovaj zahtjev ispunio potrebno je obezbjediti ravnomeran porast kočione sile koji je proporcionalan pritisku na pedalu.