Psihologija i Astrologija, zašto da ne?

Početak Forumi Ostalo Psihologija i Astrologija, zašto da ne?

Ova tema sadrži 17 odgovora, ima 13 glasova i poslednji put je ažurirana od strane  nina26062012 5 meseci, 3 sedmice ranije.

Gledanje 1 članaka - 1 do 10 (od 18 ukupno)
Autor Članci
Autor Članci
8. septembra 2016. at 05:51 #76138

MadamKighal

Dr. Jung je rekao da su sve naučne istine ustvari samo statističke istine – oni slučajevi koje možemo ponoviti….to je naučni metod, zar ne? A šta je sa pojedinačnim slučajevima, koji su ponekad upravo mehanizmi kojim dobijamo uvid u sinhronicitet – u vezu između mikro i makro kosmosa. Koliko je uopšte Frojdova teorija i mnoge druge koje se oslanjaju na hipotetičke konstrukte poput Ida, Ega i Superega koje ,bar u skorije vreme nećemo moći da IZMERIMO – naučna, a time se dičimo? Teorijska fizika je već tamo, iza statističkih istina i svođenje na Mogućnost Posmatrača -koja dalje ograničava i svodi na svoj uski krug ljudske percepcije sve što istražuje, i uostalom, šta ćemo istraživati – koliko toga još ne znamo ni da možemo da pitamo, zašto bismo se tako ograničili?
„Kada psihologija bude prestala da se trudi da liči na fiziku, doživeće kvantni skok“. Ja, (veliko slovo nema psihološku, nego samo gramatiču vrednost) pre neki dan, u mojoj glavi.

Zašto ne bismo kombinovali astrologiju i psihologiju i dobili potpuniji uvid u ličnost?

Podaci govore da psihološki testovi zapravo nisu tako superiorni u odnosu na natalne karte. Ako neko ima podatak, volela bih da znam tačno.

Šta vi kolege o tome mislite?

  • Ova tema je promenjena 2 godine, 1 mesec ranije od strane  MadamKighal.
  • Ova tema je promenjena 2 godine, 1 mesec ranije od strane  MadamKighal.
21. septembra 2016. at 18:31 #76662

minche90

Forerovo objašnjenje bilo je u terminima ljudske lakovernosti, ali danas se povezuje i sa drugim konceptima kao što su nada, maštanje, taština i pokušaj da se napravi smisao od prethodnog iskustva. Skloni smo da se o sebi izjašnjavajmo u terminima želje – odnosno da sebe vidimo onakvima kakvi bi zapravo želeli biti, a ne kakvi zaista jesmo. Tako smo skloni da prihvatimo sumnjive, čak i lažne opise svoje ličnosti, sve dok su pozitivna i gode nam. Često ćemo im dati dovoljno široke i slobodne interpretacije kako bismo se izborili sa uočenim nedoslednostima i kako bismo zadržali njihov smisao. Ljudi koji se obraćaju astrolozima, medijumima, prorocima ili „čitačima umova“ često će ignorisati lažne ili sumnjive tvrdnje i, svojim sopstvenim rečima ili delima, veštim pseudonaučnim „savetnicima“ dati dovoljno informacija o sebi kako bi čitava „igra“ mogla da se nastavi (vidi: cold reading).

Psiholog Beri Bejerštajn smatra da nada i neizvesnost pobuđuju snažne psihološke procese koji obezbeđuju svim okultnim i pseudonaučnim „stručnjacima“ da stalno imaju posla. S obzirom na prirodnu ljudsku težnju da stvarima i događajima pridajemo smisao, često ćemo popuniti praznine tamo gde ih uočavamo kako bi nam slika o nekom događaju bila kompletirana, čak i kada za to nema logičke potpore, odnosno bez obzira koliko podaci kojima popunjavamo te praznine bili nejasni, zbunjujući, tajanstveni, nedosledni, pa čak i besmisleni.

21. septembra 2016. at 18:32 #76663

minche90

Ni istraživači nisu imuni na pristrasno prosuđivanje. Oni često svoje eksperimente ili podatke „friziraju“ tako da oni potvrde iznete hipoteze. Problem se u samom startu definiše tako da se izbegne bavljenje onim stvarima i aspektima koji bi bili u kontradikciji sa hipotezom. To samo pokazuje koliko su ljudi generalno skloni pristrasnosti u prosuđivanju, a jednom kada postanemo svesni te tendencije, na dobrom smo putu da je držimo pod kontrolom.

13. oktobra 2016. at 11:16 #77312

Mrzite

Zemlja je veoma mala pozornica u nepreglednoj kosmičkog areni. Zamislite te reke krvi koje su prolili carevi i imperatori, kako bi u trenutku slave i trijumfa postali trenutni gospodari jednog fragmenta jedne blede tačke. Kažu da je astronomija ponizan način izgradnje karaktera, i ne postoji možda bolji put da shvatimo svoju dužnost da čuvamo jedni druge od percipiranja Zemlje kao jedinog mesta na kom postoji život.

13. oktobra 2016. at 13:24 #77319

MadamKighal

minche90: Barnumov efekat jednako je zastupljen i kod psiholoških testova…interesuje me- a vi znate, bavili ste se Astrologijom?

  • Ovaj odgovor je promenjen 2 godine ranije od strane  MadamKighal.
13. oktobra 2016. at 13:26 #77320

MadamKighal

@minche90: Sinhronicitet je još jedno wishful thinking?
Ali još ne razumem kakve to sve ima veze sa predlogom da se psihologiji doda astrologija….Znate li za antropički princip…znate li da na najmanjim česticama (kao što rekoh naučne istine (to jest, reče jung) su SAMO STATISTIČKE ISTINE, veliki brojevi…..a šta sa pojedinačnim?…u biologiji ih ima mnogo.Teorijaska Fizika je pretrčala ODAVNO ograničenja o kojima pričate (živim sa Astro-fizičarem). Taj kompleks da mi našom svešću sve možemo i trebamo da zahvatimo….nije li tako …..ograničavajuće?
„Eksperimentalna metoda istrazivanja nastoji ustanoviti
redovite pojave, koje su uz to ponovljive. Prema
tome, jedinstvene ili rijetke pojave nisu uzete u obzir.
Stoviše, pokus namece prirodi ograničavajuce uvjete, jer
je njegov cilj prisiliti prirodu da daje odgovore na pitanja
koja je izmislio covjek. Zato je svaki odgovor prirode vise
iii manje uvjetovan vrstom postavljenog pitanja i ucinak
je uvijek mješovit. Takozvani »znanstveni pogled na svijet“
temeljen je na takvom pristupu, jedva može biti nesto
viSe od psiholoski uvjetovanog djelomicnog pogleda koji
izostavlja sve one, nimalo nevazne aspekte, koji ne mogu
biti shvaceni statisticki.“
Kako ovakve tvrdnje možemo zanemratiti…ZAISTA???

  • Ovaj odgovor je promenjen 2 godine ranije od strane  MadamKighal.
20. januara 2017. at 14:10 #84900

ArminStifler

Odlična tema

2. maja 2017. at 23:48 #94229

Anonimni

Svaka čast na temi 😀

23. maja 2017. at 15:28 #96479

ArminStifler

Tema je ekstraa

24. maja 2017. at 23:17 #96727

Osmokosmo1

Jako dobra i kompleksna tema

Gledanje 1 članaka - 1 do 10 (od 18 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.