Izvori zagadjivanja zivotnih namirnica i mere zastite

REZIME

Jedan od krupnijih problema koji se postavlja pred čoveka, koji treba da zaštiti životnu sredinu jeste prikupljanje podataka o poreklu, starosti i štetnosti proizvoda na okolinu. Na sastav namirnica utiče pored vrste biljaka i životinja, način ishrane, uslovi čuvanja i način prerade sirovina u gotov proizvod, namenjen ishrani ljudi. Prekomerno unošenje hrane i naročito nekih hranljivih sastojaka takođe predstavljaju faktore rizika za nastanak brojnih oboljenja. Na osnovu sopstvenih istraživanja, može se reći za savremene objekte, u kojima se vrši proizvodnja, prerada i promet životnih namirnica, uglavnom ispunjavaju propisane higijensko-ekološke uslove u sistemu kvaliteta hrane. Stariji objekti, objekti nenamenski građeni pa dograđivani i prilagođavani vrsti proizvodnje, kao i privremeni montažni objekti uglavnom ne ispunjavaju ili samo delimično ispunjavaju propisane uslove. Proizvodnja hrane u ovakvim objektima sa neadekvatnim uslovima može da predstavlja visoki rizik po bezbednost hrane. Savremeni sistem menadžmenta zasnovan je na poslovniom procesima permanentnog unapređenja primene upravljanja sistemom kvaliteta i upravljanja sistemom životne sredine u skladu sa održivim razvojem. Savremeni marketing koncept koristi sve postojeće i pronalazi nove potencijale kako bi kompanije što uspešnije komunicirale i odgovorile na zahteve tržišta. Krajem XX veka, zabrinutost čovečanstva za očuvanje životne sredine uticala je na sve veću potražnju eko-podobnih proizvoda i usluga. Okruženja za razvoj eko-proizvoda, zasnovana na interaktivnom timskom radu predstavljaju nov način za razvoj proizvoda. Timski rad pruža bolju razmenu informacija, konkurentno inženjerstvo, virtuelno prototipovanje i testiranje, kao i upravljanje kvalitetom eko-proizvoda. Rezultat toga je povećanje kvaliteta eko-proizvoda i smanjenje troškova životnog ciklusa.

UVOD

Zdravlje savremenog čoveka ugroženo je bolestima koje su posledica naučno-tehnološke revolucije (zagađivanje životne sredine, ubrzavanje tempa života i rada, urbani haos, nestažica prirodnih resursa, prljava tehnologija, ratna dejstva, NHB terorizam, ekološke katastrofe, nekvalitetna ishrana, narastanje opasnog otpada, stres…). Raste smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova, zloćudnih tumora, AIDS-a, od saobraćajnih udesa, psihičkih oboljenja, alkoholizma, narkomanije…Upravo, to su podaci koji zabrinjavaju i sa kojim ekomenadžment mora da se ozbiljno razračuna u da svoj pun doprinos u unapređenju zdravlja, kvaliteta radne i životne sredine, bezbednosti i zdravlja u radnom ambijentu. Iskustvo pokazuje da je uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom usko povezano sa organizacionim promenama i da je neophodno uključivanje i organizacionih ponašanja kadrova u eko-menadžmentu. Eksplozija urbanog prostora izazvala je potrese u privredi, podstakla migracije i ostavila pečat na zdravlje ljudi i kvalitet života. Zdravlje je stanje punog fizičkog, društvenog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolest ili fizičkog defekta, kako stoji u jednoj od definicija OUN. Jedan od prvih zadataka države je da stalno vodi borbu za zdravlje svog stanovništva, kroz poboljšanje životnog standarda, pravilnom ishranom i kontrolom spoljašnjih činioca. Bolesti koje su u prošlosti dovodile do visoke smrtnosti stanovništva (epidemije kuge, kolera, boginje, antraks, tuberkoloza, malarija). Danas su najčešće infekcije gripa koji se brzo prenosi, a kod slabije razvijenih zemalja epidemije stomačnih oboljenja, uzrokovana pre svega siromaštvom u ishrani. U tržišnim društvima kojima je imanentna sloboda izbora, generalno je prihvaćeno da individue kao organizacije imaju pravo da pokušaju da zadovolje te svoje potrebe. Kako kompanije nailaze na ograničene prirodne resurse, one moraju razviti nove ili alternativne načine korišćenja ograničenih resursa da bi zadovoljile neograničene potrebe potrošača, kada je u pitanju pravilna i zdrava ishrana. Hranu predstavljaju hranljive materije nepohodne za zivot čoveka i životinja. Osnovne sastojke hrane čine belancevine, masti, ugljeni hidrati, mineralne materije (makroelementi i oligoelementi) i vitamini. Pojam ZIVOTNIH NAMIRNICA obuhvata sve sto se u neprerađenom ili prerađenom obliku upotrebljava za čovekovu ishranu ili pice .U životne namirnice ubrajaju se i začini (kuhinjska so, sirce, paprika, biber itd.) i druge supstance koje se koriste za konzervisanje, popravku boje, ukusa, mirisa ili izgleda namirnica kao i za obogaćivanje njihovog sastava. Hranljive materije nazivaju se jos i nutrijenti: Belančevine, masti, ugljeni hidrati i makroelementi spadaju u grupu makronutrijenata dok oligoelementi i vitamini čine grupu oligonutrijenata.