Nadzemni rezervoari

UVOD

Čovek čvrste predmete može da čuva na jednom mestu, ili premeštati sa jednog mesta na drugo, bez potrebe korišćenja posebnih sudova u koje bi te predmete smeštao. Kod čuvanja ili premeštanja fluida (tečnosti, gasova,para ) to nije slučaj.

Da bi se isti proizveli, skladirali ili premestili s jednog mesta na drugo, neophodno je da su smešteni u nekom sudu ili cevovodu.

Za tečnosti koje ne isparavaju na normalnoj temperaturi taj sud može biti i otvoren, dok za gasove i pare mora biti zatvoren. Znači čovek je konstruisao sudove iz svoje potrebe da skladira ili transportuje razne fluide.

Rezervoari predstavljaju hermetički zatvorena skladišta, u kojima se obavlja skladištenje tečnosti (vode, hemikalije ili ostalih opasnih materijala u tečnom stanju) ili plinova. Postoje mnogo različitih tipova rezervoara u zavisnosti od gemoetrijskih i konstruktivnih karakteristika, kapaciteta, materijala od koga su napravljeni, karakteristika robe koja se skladišti, mesta i načina ugradnje, načina postavljanja, primene i tako dalje.
Osnovna namena rezervoara je skladištenje tečnosti i plinova, ali se njihova primena definiše u odnosu na mesto i ulogu u logističkom sistemu i vrsti robe koja se skladišti.

1. SUDOVI POD PRITISKOM

Fluid smešten u sudu može se nalaziti:
-pod pritiskom koji je veći od atmosferskog, to su gasovi pod pritiskom,
-pod pritiskom koji je jednak atmosferskom, to su otvoreni sudovi,
-pod pritiskom koji je manji od atmosferskog, to su vakum sudovi.

Svuda ovde se podrazumeva pritisak meren na vrhu suda, jer i kod otvorenih sudova ukojima je smeštena neka tečnost, pritisak može na dnu biti veći od atmosferskog pritiska usled dejstva hidrostatičnog pritiska stuba tečnosti. Sudovi pod pritiskom i vakum sudovi nisu povezani sa atmosferom dok su otvoreni u vezi sa atmosferom. Otvoreni sudovi mogu biti povezani sa atmosferom preko svojih otvorenih površina ili preko odušnih cevi u kom slučaju su ti sudovi zatvorene konstrukcije a preko otvorene cevi, znači bez zapornog organa, stalno povezani sa atmosferom.

Postoje više vrste podela sudova pod pritiskom zavisno od toga šta se za kriterijum upoređivanja uzima ali osnovna podela se sastoji iz:
• Grejane sudove (energetske kotlove ili sudove sa ložištem),
• Negrejane sudove (sudove bez ložišta).

U negrejane sudove spadaju stabilni sudovi,koji predstavljaju sve nepokretne rezervoare kojima je skladiran neki fluid ili su pak namenjeni za neke druge potrebe tehnološkog procesa.

Prema mestu postavljanja mogu biti:
• Nadzemni
• Podzemni
• Ređe poluukopani kada se tretiraju kao nadzemni

Prema obliku:
• cilindrični (horizontalni)
• veritkalni i
• sferni, koji se koriste za skladiranje većih količina fluida.

2.NADZEMNI REZERVOARI

Postavljaju se tamo gde ima dovoljno slobodnih površina na zemlji udaljeni od javnih objekata i puteva. Postavljaju se na betonske temelje ili nosive čelične konstrukcije. Mesto oslanjanja mora biti ojačano čeličnom trakom ili pločom čija je debljina veća od debljine omotača ili danceta rezervoara u zavisnosti od položaja oslonca.
Betonske temelje treba postaviti na čvrstom tlu i proračunati ih na opterećenje usled dejstva sopstvene težine rezervoara plus težina fluida u njemu ako je specifična težina skladištenog fluida veća od specifične težine vode, ako nije onda se uzima težina vode kojom će rezervoar morati da se napuni prilikom hidrauličnog probnog ispitivanja. Rezervoar se mora oslanjati najmanje na dva oslonca, ali tako da bude omogućeno njegovo nesmetano širenje i sakupljanje. Kod horizontalnih cilindričnih rezervoara oslonci se grade tako što je jedan pokretan, čime se omogućuje termička dilatacija rezervoara. Pored toga oslonvi se ne grade u istom nivou već pod nagibom tako da rezervoar ima rad u smeru drenažnog otvora. Nagib se gradi u granicama o.5-1 %.
U pogledu mere zaštite posebnu pažnju treba obratiti kod rezervoara u kojima su smešteni tečni gasovi,lako isparljive tečnosti, zapanjivi i eksplozivni fluidi. Ovi rezervoari se po pravilu postavljaju van objekta i to udaljeni od javnih objekata (škole, bolnice, stambene zgrade) i javnih puteva i prometnih mesta. Ne smeju se postavljati ispod puteva i železničkih koloseka niti u prirodna udubljenja, kao ni u blizini bilo kog izvora paljenja. Tečna udaljenost ovih rezervoara u ovakvom konkretnom slučaju regulište sa posebnim propisima.