Osiguranje jahti

UVOD

Osiguranje u savremenom društvu predstavlja veoma razvijenu privrednu delatnost koja vrši zaštitu ekonomskih dobara i ostalih vrednosti koje imaju ekonomski značaj, bilo da su u pitanju pojedinci ili pravna lica. Osiguranje štiti nesmetan razvoj privrednog života koji može biti ugroženo od nepredviđenih događaja i sa štetnim posledicama, ali pruža i zaštitu i obeštećenja pojedincima kako ličnu , tako i njihove imovine.
U paketu svih osiguranja, prvenstveno osiguranja imovine, izdvaja se transportno osiguranje. Kao najznačajnija karakteristika ove vrste osiguranja jeste da ona imaju međunarodni karakter. Internacionalizacija transportnog osiguranja povezana je sa osnovnim zadatkom da osigurava od transportnog rizika, koji su veoma česti i veliki, tako da, po pravilu, nacionalne osiguravajuće organizacije ne mogu da raspolažu tolikim kapitalom za pokriće svih mogućih šteta koje mogu da pretrpe brodovi, vazduhoplovi i tereti koje osiguravaju domaće organizacije. Posao transportnog osiguranja odvija se na jedinstven način skoro svuda u svetu, prema pravilima koja su usvojili vodeći svetski osiguravatelji. Transportno osiguranje je oblast osiguranja koju čine osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozara i osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu. Kao i sve vrste imovinskog osiguranja,transportna osiguranja imaju obeštećujući karakter, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze:

 osiguranik ne može da zahteva od osiguravača plaćanje naknade koja bi bila veća od iznosa štete, odnosno osiguranik usled nastupanja osiguranog slučaja ne može biti stavljen u povoljniji položaj nego da osigurani slučaj nije nastupio.
 osiguranik ne može istovremeno, po osnovu više odnosa osiguranja, zahtevati naknade koje bi ukupno premašile iznos štete koju je pretrpeo nastupanjem osiguranog slučaja.
 osiguranik ne može u pogledu iste štete ostvariti naknadu po osnovu osiguranja i naknadu po osnovu odgovornosti za štetu ako je neko treće lice odgovorno za nastupanje osiguranog slučaja.
 isplatom naknade iz osiguranja prava osiguranika prema trećem licu koje je odgovorno za nastupanje osiguranog slučaja, ako takvo postoji, prelaze na osiguravača koji je isplatio nadoknadu.
Osiguranje jahti spada u kategoriju pomorskog osiguranja. Moderni sistem pomorskog osiguranja vezan je za londonski “Lloyd’s”. On predstavlja sinonim organizacije za osiguranje i reosiguranje. Ova vodeća osiguravajuća kuća u svetu je izradila niz pravila i normi po kojima se sprovodi celokupno pomorsko osiguranje u svetu. Svoj istorijski razvoj“Lloyd’s” je počeo 1687. god. U Londonu, kada je Edward Lloyd otvorio “Lloyd’s CoffeeHouse” u kome su se okupljali trgovci, mornari, vlasnici brodova i drugi ljudi zainteresovani za pomorski transport. Vremenom ova kafana je stekla reputaciju mesta za dobijanje pouzdanih informacija u vezi sa brodovima i pomorskim transportom i u kojoj su se počeli zaključivati poslovi pomorskog osiguranja.
Potonućem “Titanika”, 1912. god. “Lloyd’s” je pretrpeo veliku štetu. Danas, posle više od dva veka bavljenja osiguranjem pomorskog transporta, vazdušnih letova i dr., “Lloyd’s” direktno ili indirektno zapošljava 60000 ljudi, a više od 6% svetskog reosiguiranja plasira se preko ove kompanije.

1.OSIGURANJE JAHTI

Osiguranje jahti spada u oblast pomorskog osiguranja i kao takvo predstavlja imovinu koju vlasnik želi da zaštiti od uticaja spoljnih sila i svih iznenadnih situacija koje izazivaju ekonomski štetan događaj.
Osiguranje jahti ima svoje posebne institutske klauzule. Osnovni komplet pod nazivom Yacht Clauses koji važi od 01.11.1985.godine ima 21 klauzulu i pored odredbi o kasko osiguranju sadrži i odredbe (klauzula 11) kojima se pruža pokriće za odgovornost vlasnika, odnosno korisnika jahti.

1.1 KASKO (HULL) OSIGURANJE JAHTI
Kod Kasko osiguranja jahti pruža se pokriće osiguranja trupa jahte, njene mašine, čamca ( ili više njih), kao i uređaja i opreme koji bi bili normalno prodani zajedno sa plovilom, ukoliko bi do toga došlo. Pod predmetom osiguranja se podrazumeva plovilo sa njegovim sastavnim delovima koji su čvrsto ugrađeni prilikom gradnje. Ako se posebno ugovori, predmet osiguranja takođe mogu biti i sastavni delovi plovila koji nisu čvrsto ugrađeni u plovilo prilikom njegove gradnje ili eksploatacije i to: po propisima obavezna i/ili plovidbeno uobičajena oprema: dodatni konopi, oprema za spasavanje, dodatne svetiljke, bokobrani, vesla i druga oprema neophodna za pogon i upotrebu plovila (pomoćni alati i pribori i sl.), vanbrodski motori sa mehanizmima za pogon i elisama, nautički i navigacioni uređaji i instrumenti. Da bi bilo koja stvar bila predmet osiguranja u skladu sa ovim uslovima, ona mora biti određena i odrediva prilikom zaključenja ugovora o osiguranju na osnovu tehničke dokumentacije i/ili specifikacije proizvođača plovila ili na osnovu posebnog spiska koji je sastavni deo ugovora o osiguranju (polise). Bilo koja stvar može biti predmet osiguranja nakon zaključenja ugovora o osiguranju ukoliko ugovarač osiguranja istu prijavi osiguravaču, a osiguravač pismenim putem da svoju saglasnost i obračuna odgovarajuću premiju osiguranja.