Osnovni uzroci globalnih ekoloških problema

1. Uvod
Životna sredina obuhvata sve ono što okružuje organizam i neposredno i posredno deluje na njegovo stanje, rast, dužinu života, itd. Pod životnom sredinom organizama, podrazumeva se skup raznovrsnih ekoloških faktora ili odgovarajućih elemenata spoljašnje sredine (fizičke, hemijske ili biološke prirode, ali i antropogene) u odgovarajućem prostornom okviru koji neprekidno deluje na organizme i za koji su vezani svojim životnim potrebama. Bitan faktor u očuvanju te sredine je sam čovek, koji često svojim neodgovornim ponašanjem prekomerno eksploatiše resurse, i tako narušava prirodni balans. U današnje savremeno doba stavljen je bitan akcenat na kontrolu i prevenciju zagađivanja, kao jedna od najvažnijih aktivnosti za očuvanje sredine ali i postizanje koncepta održivog razvoja. Taj koncept podrazumeva zadovoljenje potreba sadašnjih generacija a da se pritom ne naruši kvalitet resursa za buduće generacije. Veoma je teško, u dobu industrijalizacije i saobraćaja, postići željeni koncept, jer su posledice, ova dva neraskidiva začetnika savremenog doba, neizbežne. Kao nus-produkti pomenutih začetnika javljaju se globalno zagrevanje i otapanje, efekti staklenih bašta, proširenje ozonske rupe, UV zračenja, kisele kiše koje za sobom nose niz dodatnih posledica poput izumiranja šuma, menjanja sastava voda… Da bismo se ravnopravno izborili sa ovim i mnogim drugim problemima moramo se prevashodno informisati o njima.

Slika 1. Globalni problemi
2. Opšti deo
2.1. Globalno zagrevanje i njegovi uzročnici
Klima se na Zemlji menja zbog čovekovog delovanja koje menja i hemijski sastav u atrmosferi. Povećana koncentracija gasova kao što su CO2, CH4, NO2 pojačavaju efekat staklene bašte, što dovodi do globalnog povećanja temperature vazduha, šumskih požara, odnosno do narušavanja prirodne ravnoteže i procesa. Otapanje lednika jeste uzročno-posledična pojava, a potom i prirodne katastrofe poput poplava.
2.1.1.Efekat staklene bašte
U nizu ekoloških problema, mesto začetnika zauzima efekat staklene bašte (eng. greenhouse effect). Ovaj efekat, naizgled ne tako opasan, za sobom nosi velike posledice zagađenja. Efekat staklene bašte je široko rasprostranjen izraz koji označava zagrevanje planete, koje nastaje poremećajem energetskog balansa između količine zračenja koje primi od Sunca i količine koje emituje u svemir. Ovaj efekat jeste i rezultat povećanja količine zračenja koje ne može od površine Zemlje da bude emitovano u svemir, već ga atmosfera adsorbuje i akumulira u sebi i na taj način postane toplija. Atmosferski omotač odbije oko 40% energije, dok zračenja manjih talasnih dužina padaju na tlo i izazivaju zagrevanje. Tlo, zatim, emituje to zračenje u vidu infracrvenog zračenja, a ako u svemiru postoje gasovi koji upijaju ovo zračenja, dolazi do efekta akumuliranja toplote u atmosferi. Gasovi koji narušavaju prirodnu ravnotežu su prvenstveno ugljen-dioksid i vodena para. Takođe, gasovi koji su prisutni u atmosferi su i metan (CH4), fluorisani ugljovodonici, azotsuboksid, sumpor heksafluorid. Koncentracija ovih gasova, izuzev vodene pare, raste čovekovim aktivnostima. Saobraćaj i industrijalizacija su glavni emiteri CO2, pa se smatraju i glavnim uzročnicima postanka ovog efekta. Na slici 2 prikazan je efekat staklene bašte.

Slika 2. Efekat staklene bašte (eng. greenhouse effect)
(http://www.ecy.wa.gov/climatechange/whatis.htm)
2.1.2. Otapanje lednika i poplave
Usled povećavanja globalne prosečne temperature dolazi do naglih otapanja lednika. Led koji se topi menja pravce i snagu pomeranja dubinskih vodenih masa, čime utiče na promenu klime. Poslednji put kada se to dogodilo, Severna Evropa je trpela izuzetno hladne zime. Ledeni pokrivač na Grenlandu, koji ako bi se otopio, nivo vode u okeanima bi se podigao za oko 7m. Ove promene stvaraju nepovoljne uslove za opstanak brojnih vrsta kao što su morževi, polarni medvedi i foke. Otapanje lednika takođe uzrokuje i poplave, koje su podjednako nepovoljne za čitavu životnu sredinu, počevši od populacije koja naseljava te prostore, pa do samih stanovnika na najvećoj udaljenosti jer otapanjem i poplavama se podiže nivo voda a time se i narušava kvalitet pijaće vode. Na slici 3 sa leve strane prikazan je lednik na Aljasci, fotografisan 1941.godine, a sa desne strane je fotografija iz 2004.godine. Globalno zagrevanje je prouzrokovalo topljenje glečera i stvaranje vodotoka.(http://www.planeta.rs/13/1_klimatologija.htm)