Prelazak sa usmenih na pisane izvore

Kako god da se rekonstruišu tokovi civilizacije, usmena reč ima prvenstvo, jer je bila deo opštenja s bogovima, pratila je tempo rada i davala mu ritam, izgovarala se zbog zaštite živih, u slavu rodonačelnika, plemenskih heroja i vladara. Shodno napretku kulture i društvenim promenama – svet i sveto, svest i istorijska razdoblja dobijali su moćnog saveznika u pismu. Te zapisane i napisane reči nisu mogle ni brzo ni lako zameniti snagu usmene komunikacije. I mada su se i sami „jednostavni” oblici menjali, neminovna prožimanja dva vida stvaralaštva, njihovi posredni i neposredni međusobni uticaji, zavisili su od najširih istorijskih okvira i lokalnih životnih prilika. Grčki pronalazk abecede značajno je proširio čovekove mentalne horizonte, koji su politički koncipirani kaa blago drugim kulturama. Sama drevna Grčka je jedinstvena. To nije zbog Grka, koji su bili bolji od bilo kog drugog, već zato što grčka pismenost predstavlja istorijski eksperiment koji nikada nije bio reprodukovan, niti može biti.