Reciklaža metalnog otpada

1.    UVOD
Problem današnjice pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta je ogroman porast količine otpadnog materijala. Supstance koje su delimično ili potpuno neupotrebljive – otpad, nastaju u svakom području ljudske delatnosti. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpadnog materijala, koji u ekološkom smislu dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji.

Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, friţideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenkeza napitke, kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu,najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade, brda, planine…).Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.

U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema.

Gvožđe, aluminijum, bakar, čelik i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Odvojenim prikupljanjem metalnog otpada štedi se i energija. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer, limenke za piće i konzerve su većinom od aluminijuma. Aluminijske limenke se dobro prerađuju u proizvodnji aluminijuma. Potrebno je omasoviti recikliranje metalnog otpada iz više razloga. Jedan od najbitnijih razloga, pored očuvanja životne sredine i sprečavanja zagadjenja jeste i vest da metali spadaju u neobnovljive izvore  energije, i zbog toga ih je potrebno pametno i racionalno koristiti, i iskoristiti što je više moguće mogućnosti reciklaže datog materijala.

2.    RECIKLAŽA OTPADA

Pod reciklažom se podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. Uključuje: sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda od korišćenih delova ili materijala. Reciklaža je pojam kojim se može opisati proces pretvaranja “otpada” u sirovine od kojih mogu nastati novi proizvodi. Reciklaža je deo integralnog sistema upravljanja otpadam i nalazi se na treüem mestu u hijerarhiji upravljanja otpadom.
Sistem prikupljanja i recikliranja razlicitih vrsta otpada nije samo ekološko pitanje, ujedno je i ekonomski i energetski potencijal jedne zemlje. Reciklaža ima ekološki, ekonomski i društveni značaj:
1.    utiče na podizanje ekološke svesti,
2.    pomaže u sprečavanju zagađenja životne sredine,
3.    štedi prirodne resurse,
4.    za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja količina energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina,
5.    reciklažom se smanjuje količina otpada koji se šalje na deponije i ublažava problem odlaganja otpada.
Širom sveta činjenice i statistički pokazatelji za reciklažu u velikoj meri variraju između zemalja. U Japanu se reciklira 80%-90% otpada, u zemljama EU 30%-40%, a u Srbiji samo 6%-8%. „Zelena tehnologija“ je jedan segment svetske ekonomije koja je pokazala stabilan rast tokom poslednjih teških ekonomskih vremena. Zeleni trendovi i predviđanja za 2011 između ostalog obuhvataju smanjenje otpada, reciklažu i ponovno korišćenje. Duže vremena trend u Evropi i svetu je postizanje harmoničnog odnosa ekonomije i ekologije tj. takozvani održivi razvoj.