Refleksije međunarodnog terorizma na unutrašnju bezbednost

Ugrožavanje čoveka, društva i životne sredine je prisutno još od najdavnijih vremena i to se najbolje može videti kroz samu istoriju, gde su sva društva bila izložena nekom obliku ugrožavanja. Prvenstveno je do ugrožavanja dolazilo u borbama za sopstveni opstanak, potom su počeli da preovladavaju društveno-ekonomski odnosi, politički i kulturni razvoj, socijalni status i slično. Međutim, šta se dešava danas? Danas je čovek, odnosno društvo, dostigao taj stepen razvoja da sam sebi predstavlja najveću opasnost po bezbednost.
U periodu od januara 1970. do decembra 2015. godine, izvršeno je 155.878 terorističkih napada širom planete. Najugroženiji regioni su bili (i ostali) Bliski Istok i severni deo Afrike, a najčešće mete su bili civili i privatna teritorija, potom slede vojska, vojni objekti, policija, zgrade Vlada širom sveta. Sam razvoj vojne industrije je donekle i doprineo tome da čovek, odnosno ljudska zajednica, postane sam sebi najveći bezbednosni izazov. Da li će se neko vono oružje naći u pogršnim rukama – o tome se nije previše razmišljalo dok su se razvijala mnogobrojna, prvenstveno odbrambena oružja.