Sirovine industrije duvana i cigareta

1.1 UVOD
Iako legalno prihvaćen u gotovo svim državama sveta duvan spada u jedan od najvećih otrova koje čovek svesno unosi u svoj organizam pritom ugrožavajući kako svoje zdravlje tako i zdravlje ljudi oko sebe. Veliki problem pušenja je i to što mladi sve ranije i ranije počinju sa konzumiranjem duvana, ne shvatajući njegove loše strane kao što je njegova štetnost po njihov organizam.
Svake godine oko 4 miliona ljudi izgubi život zbog pušenja, tj. svakih 8 sekundi po jedna osoba umre od neke bolesti izazvane dimom duvana, u kojem se nalazi preko 4 000 štetnih i 43 kancerogene materije koje izazivaju preko 40 vrsta različitih oboljenja od kojih je većina veoma teška i smrtonosna. Duvanski dim je pun kancerogenih agenasa, uključujući ugljen monoksid, katran.
Nikotin je visoko toksična droga i stvara zavisnost kao i heroin. Dakle, pušenje je bolest zavisnosti, do sada, široko socijalno prihvaćena. Ne izaziva neposredne štetne efekte kao zloupotreba droga i alkohola.
Ne ugrožava porodicu materijalno u velikoj meri, a ne izaziva asocijalno ponašanje, niti antisocijalno ponašanje. Mehanizam dejstva – razara enzim mono-aminooksidaze B (MAO) – koji eliminiše dopamin,a nagomilavanjem dopamina izaziva se kod pušača osećaj zadovoljstva. Čak jedna ili dve cigarete može izazvati povišenje krvnog pritiska, ubrzanje pulsa i smanjenu cirkulaciju krvi u organizmu.
Katran u cigaretama izaziva plućni i rak grla i hronične grudne infekcije. Nefiltriran dim zapaljene cigarete je najštetniji deo.
Nepušači koji su redovno izloženi duvanskom dimu (pasivno pušenje) unose u svoj organizam značajne količine nikotina i ugljen-monoksida koji mogu dovesti do raka i drugih zdravstvenih problema.

2. DUVAN

2.1. POREKLO

Duvan je biljka koja potiče iz tropskih delova Amerike.Jednogodišnja zeljasta biljka.Stablo je u prvim fazama zeljasto,kasnije ogrubi.Po građi je člankovito,a unutrašnjost ispunjava srž. Lista je najvažniji deo biljke, zbog kojeg se duvan i gaji. U Evropu je donešen početkom 16. veka. Lišće duvana je prirodni produkt složenog sastava. Proizvodnja duvana je legalizovan izvor prihoda velikog broja zemalja u svetu koje imaju sopstvenu duvansku industriju.Od značaja za proizvodju su običan duvan N. tabacum i krdza – N. rustica.
Gaji se zobg lišća,koje posle sušenja i niza postupaka služi kao sirovina u duvanskoj indusriji.
Cigarete se prave od seckanog duvana, umotanog u papirnu foliju, a cigarete su smotuljci celih listova duvana.
Preteča današnjeg pušenja je ušmrkavanje koje je pre tri veka bilo u velikoj modi.
Duvan služi isključivo za uživanje.Produkti sagorevanja lišća, ugljen-monoksid i nikotin (C10H14N2) imaju šteto dejstvo na centralni nervni sistem.Dejstvo duvana upotpunjuju etarska ulja i smole. Sadržaj nikotina u vazdušno suvom lišću kreće se od 0,34% do 4,37%. Iz otpadaka kod prerade duvana i iz lišća dobija se alkaloid nikotin, vrlo jak otrov. Ranije se upotrebljava kao insekticid, ali je takva primena danas zabranjena.Koristi se u farmaciji.
Duvan je dobio ime po francuskom ambasadoru u Portugaliji, Žanu Nikot-u. On je od dvorskog baštovana u Lisabonu dobio seme duvana i poslao ga na francuski dvor i papi,preporučivši lišće kao lek protiv glavobolje, s tim da se upottrebi u vidu praha za ušmrkavanje.Francuska kraljica Katarina Mediči tvrdila je da je tako izlečila migrenu,što je bilo dovoljno da ga svi lekari preporučuju kao odličan lek. To je znatno doprinelo širenju duvana.
Najveći svetski proizvođači duvana su SAD,bivši Sovjetski Savez,Kina i Indija.