Zastita licnosti na javnom skupu

Uvod

Istorija ljudske civilizacije se moze posmatrati kao istorija sukoba. Kroz celu istorija ljudskog roda je prisutno nasilje kao jedan od glavnih cinilaca resavanja sporova. Visoki drzavni funkicioneri (sefovi drzava, ministri, vojne licnosti, verski poglavari i druge istaknute licnosti javnog i kulturnog zivota od uvek su bili cilj napada, pojedninaca ili grupa, politickih protivnika, verskih ili drugih fanatika kao i dusevno poremecenih osoba.
Danas, u savremenim vremenima, taj krug ljudi koji su izlozeni napadima znatno se prosirio. Obezbedjenje javnih skupova, predstavlja slozen skup mera i radnji koje treba preduzeti da bi skup protekao bez narusavanja javnog reda i mira. To između ostalog podrazumeva fizicko obezbedjenje neke manifestacije, koncerta, mitinga, festivala itd. Obezbeđenje predstavlja prvu tačku kontakta, između posetilaca događaja i organizacije. Pre pocetka dogadjaja pravi se detaljna bezbednosna procena. Na osnovu bezbednosne procene, dostavlja se procena rizika javnog skupa u kome se navode neki detalji plana obezbeđenja sa brojem izvrsilaca koji će biti angažovani na obezbedjenju. Bezbednosni tim je detaljno upoznat sa celim planom obezbeđenja a poseban akcenat stavljamo na plan za eventualnu evakuaciju u slučaju narušavanja bezbednosti ili nepredviđenih okolnosti.
Bezbednosna zaštita štićenih osoba podrazumeva jedinstveni sistem i obuhvata usklađenost rada MUP-a, Bezbednosnoinformativne agencije (BIA), Vojnobezbednosne agencije (VBA), Vojne policije i jedinica Vojske Srbije. Za bezbednost štićenih ličnosti zaduženo je, prema nekim procenama oko 2.000 pripadnika državnih bezbednosnih službi. Prema podacima MUP-a Srbije, Uprava za obezbeđenje ovog ministarstva broji oko 1.300 pripadnika. Osim njih o štićenim osobama i objektima brinu i pripadnici specijalnih jedinica policije iz Žandarmerije, Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) i Protivterorističke jedinice (PTJ). O bezbednosti ličnosti brine u okviru svojih nadležnosti i Uprava kriminalističke policije (UKP).
Osnovni pojmovi

Javni skup Pod pojmom javnog okupljanja građana ili javnog skupa podrazumeva se svako organizovano okupljanje građana koje se održava na za to primerenom prostoru.

Bezbednost je definisala Organizacija ujedinjenih nacija 1986. godine, apredmetna definicija glasi: „Bezbednost je stanje u kome države smatraju da nemaopasnosti od vojnog napada, političkog pritiska ili ekonomske prisile, tako da mogu slobodno da se razvijaju i napreduju.“

Ugrožavanje bezbednosti je svaki nepredviđeni događaj, odnosno slučaj,ponašanje, nasilno delovanje čoveka, prirode ili tehničkih sistema u dužem ili kraćem vremenskom periodu značajnog oblika, koji čini konkretnu opasnost, odnosno ugrožava život i/ili imovinu, a može rezultirati gubicima života i/ili sredstava i objekata.

Pretnja bezbednosti je bilo koji oblik ugrožavanja (napad, upad, krađa, otmica, atentat, ubistvo i sl.) koji može prouzrokovati narušavanje bezbednosti.
Analiza pretnje predstavlja procenu svake stvarne i realne ili potencijalne pretnje.

Analiza posledica je skup mera i postupaka koji obuhvataju odnos i uzajamnu vezu između potencijalnih pretnji, vrednosti koje moraju biti zaštićene, verovatnoće mogućih ostvarenja tih pretnji i posledica nastalih zbog gubitaka

Štićenaena ličnost podrazumeva se ono lice koje je od strane nadležnih državnih organa određeno da se nad njim sprovode mere bezbednosne zaštite. Pod njegovom zaštitom podrazumeva se skup planskih operativno-tehničkih mera, radnji,postupaka i snaga koje preduzimaju nadležne službe bezbednosti radi neutralisanja ili smanjenja raznih rizika i opasnosti koje prete njegovoj bezbednosti.
Ugroženost štićenih ličnosti čini svaki nepredviđeni događaj, slučaj,ponašanje, nasilno delovanje čoveka, prirode ili tehničkih sistema, koji dovode u opasnost život lica koje se obezbeđuje.
Bezbednosna procena ugroženosti određenih ličnosti predstavlja skup saznanja o postojećoj i potencijalnoj pretnji određenih ličnosti, koja se stiču učešćem određenih subjekata koji su odgovorni za bezbednost pojedinih ličnosti i koja se ocenjuju u odgovarajućem postupku. Ona predstavlja procenu svake realne ili potencijalne pretnje po lice koje se obezbeđuje. Ovom procenom se sagledava postojeći problem i predviđa kretanje u oblasti bezbednosti. Odsustvo predviđanja prati i nužno odsustvo pravovremenih zaštitnih mera snaga bezbednosti.
Zaštita predstavlja proces kome je cilj smanjenje ili neutralisanje rizika izazvanih potencijalnim dejstvom identifikovanih pretnji.
Bezbednosna procena predstavlja analitičko-sintetski, operativno-stručni i najčešće, strategijski dokument. Analitičko procenjivanje stanja bezbednosti odnosi se na definisanje i međusobno upoređivanje svih negativnih bezbednosnih pojava (potencijalni nosioci ugrožavanja, njihove aktivnosti, namere, verovatnoća delovanja), kao i sopstvene mogućnosti rešavanja bezbednosnih problema.