Bankarski mehanizam

UVOD

Prve banke se pojavljuju još u ranom srednjem veku. Njihova pojava je bila vezana za razvoj trgovine. Banke su se razvile iz zlatara i zalagaonica, koje su u početku služile kao institucije za čuvanje zlata i ostalih dragocenosti građana. Zlatare su za primljenu vrednost zlata ili neke dragocenosti izdavali potvrdu, tj. priznanicu. Kasnije, pri preuzimanju svog zlata, ulagači su pokazivali svoju priznanicu i uz plaćanje određene naknade dobijali svoje zlato nazad. Zlatari su ubrzo shvatili da ne moraju vraćati isti komad zlata koji je klijent ostavio ako je vrednost tog komada bila ekvivalentna pozajmljenom komadu. To je omogućilo zlatarama da i same pozajmljuju drugim građanima već deponovano zlato. U periodu kapitalizma, ubrzan razvoj proizvodnih snaga uslovio je potrebu razvoja banaka kao institucija, koje se bave mobilizacijom i centralizacijom sredstava kao i njihovim plasmanom. Osnovni poslovi banaka vezani su za kreditne odnose.
Rad na temu Bankarski mehanizam sistematizovan je u dva dela. Prvi deo nastoji da čitaocu približi pojam bankarstva, da objasni sve aktivnosti i funkcije, da pojasni ulogu banke i predstavi najvažniji bankarski proizvod. Drugi deo se odnosi na bankarske rizike i navodi svaki od njih.
1. BANKA I BANKARSKI MEHANIZAM

1.1. Pojam i vrste banaka

Banka je novčano preduzeće i kreditna ustanova čija je osnovna aktivnost depozitni posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i obavljanje drugih novčanih poslova za račun svojih klijenata.
Osnov za postojanje banaka kao najznaĉajnijih institucija finansijskog i bankarskog sistema jesu finansijski suficiti i finansijski deficiti, kako na nivo pojedinih privrednih sektora, tako i na nivou trţišnih transaktora. Moglo bi se reći da su finansijski suficiti i deficiti tehnička osnova finansija i bankarstva, što je osnov za pokretanje finansijskih posrednika da obezbede ekonomski racionalnu i optimalnu cirkulaciju finansijskih resursa između finansijski suficitnih i finansijski deficitnih sektora i transaktora.
Shodno tome, bankarski sistem je sistemski definisan skup bankarskih institucija, finansijskih instrumenata i finansijskih tokova koji se koriste u finansijskom posredovanju između finansijski suficitnih i deficitnih sektora i transaktora.Mada je finansijsko posredovanje značajna karakteristika banaka, ne bi se mogla prihvatiti kvalifikacija da su banke mehanički finansijski posrednici. Pri finansijskom posredovanju banke menjaju kvalitet sredstava u smislu da mogu odobravati kredite na znatno duže rokove nego što je ročnost njihovih sredstava.
Suština je da su banke, naročito komercijalne i depozitne banke, dualne finansijske institucije, jer obavljaju dve vrste funcija: Monetarnu i Nemonetarnu funkciju. Obavljajući monetarnu ili novčanu funkciju banke emituju žiralni novac i posreduju u plaćanjima tim novcem, zapravo učestvuju u sekundarnoj emisiji novca. Druga funkcija banaka je već pomenuta posrednička funkcija u transferu finansijskih viškova (štednja). U okviru prve funkcije, koja je specifična za banke u odnosu na druge finansijske institucije, banke pružaju transakcione i računovodstvene usluge, dok se u okviru druge funcije banke javljaju kao portfolio menadžeri. Pri tome, banke ne mogu obavljati monetarnu bez nemonetarne funkcije, osim u slučaju potpuno centralizovanog monetarnog sistema, dok drugu funkciju mogu obavljati i bez prve i po tome su banke slične drugim finansijskim institucijama. Međutim, i u okviru monetarne i nemonetarne funkcije banke daju svojim komitentima privlačne finansijske oblike u vidu potraživanja i dugovanja, što se evidentira na obe strane bilansa banke. Pri tome, jednoj grupaciji komitenata banke daju potraživanja prema sebi, dok drugoj grupaciji omogućavaju da se zadužuju kod njih u različitim oblicima.
Ono što razlikuje banke od drugih finansijskih institucija to je da njihova sredstva imaju preteţno fiksnu nominalnu vrednost, što je slučaj i sa njihovim ulaganjima, dok kod nebankarskih finansijskih institucija vrednost uloga komitenta se menja u skladu sa menjanjem vrednosti njihovih ulaganja. Radi se o tome da kod nebankarskih finansijskih institucija, na primer kod uzajamnih ili kooperativnih zajedničkih investicionih fondova (mutual collective investment funds), pasivu čine akcije komitenata a ne klasični ulozi, što znači da se radi o ˝equity˝ (vlastitim sredstvima), dok aktivu čine investicije u hartije od vrednosti, pretežno u akcije različitih preduzeća. S obzirom da su ulaganja (plasmani) podložna tržišnim promenama vrednosti, to ima uticaja na promenu sredstava u pasivi.
Iz navedene karakteristike banaka da se odlikuju nomilano fiksiranim sredstvima i plasmanima, proizilazi izuzetna osetljivost banaka u slučaju promene obima sredstava i plasmana (zbog povremenog otpisa nenaplativih potraživanja). Varijabilnost obima sredstava banke u slučaju kontinuiranog povećavanja je imanentna privredi sa rastućim stopama, što se smatra optimalnom pozicijom banaka. U tom slučaju banka ne mora ograničavati plasmane. U slučaju da sredstva imaju negativne stope rasta banke će morati da smanjuju svoje plasmane, srazmerno smanjenju sredstava.