Elektronsko bankarstvo

Uvod

Elektronsko bankarstvo»Internetski nacin života« ili »internetski nacin rada« su novi nacin života i rada, prošireni iskorišcavanjem prednosti digitalnih uredaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po recima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje pokrece, on je novi mas-medij, nova kultura i novi nacin razmišljanja (B.Radenkovic, M.Ivkovic).
Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se prikljucuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog znacaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konacnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.
Na pocetku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, rec je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju.
Tehnicki, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno radi na globalnom nivou, iako ima mnogo racunarskih mreža koje nisu ukljucene u Internet. Tacno je da je Internet – globalna racunarska mreža koja se sastoji iz hiljada medusobno povezanih mreža koje za medusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Ovaj protokol je omogucio univerzalnost povezivanja racunara razlicitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja Interneta za posebne namene i posebno zašticeni su »intranet« i »ekstranet«.
Internet je u suštini mnogo više od racunarske mreže. Njegova suština je u onome što Internet može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se najcešce koristi termin »internet tehnologije«. Tek njihova primena cini Internet »tržištem informacija«, podrškom »istraživackim delatnostima« i » poslovnim aktivnostima«.

Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informaticko-komunikacionoj platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:

•  poslovnih komunikacija
•  elektronskog transfera novca
•  elektronskog transfera tehnicke dokumentacije
•  poslovnih transakcija
•  servisa za rezervacije i kupovinu
•  ostalih procesa.

A da bi preduzeca uspešno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih procesa.
Obavljanje kompletnog bankarskog poslovanja direktno iz kuce, bez fizickog prisustva u banci, danas je uobicajena pojava u razvijenim zemljama sveta. Banke koriste razlicite nacine da klijentima omoguce što efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kuce.
Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (CyberBanking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuce, posredstvom Interneta. Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet bankarstvu:
• nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku (veca sigurnost pri obavljanju transakcija
• pristup banci i racunu je moguc sa bilo kog mesta na svetu (pod uslovom da na tom mestu postoji kompjuter prikljucen na Internet)
• banka brine o održavanju sopstvenog hardverskog, softverskog i zaštitnog sistema