Eskontna stopa kao instrument monetarne politike

1. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE

Monetarno-kreditna politika kao integralni deo ekonomske politike ima zadatak da reguliše količinu novca u opticaju radi nesmetanog odvijanja procesa reprodukcije.

Prikaz 1. Instrumenti monetarne politike
Instrumenti
monetarne politike Operativni cilj Prelazni cilj Krajnji cilj

Monetarno-kreditna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se i monetarno-kreditnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, novčana cirkulacija u prometnim kanalima privrede, nivo, struktura i dinamika kredita, likvidnost privrede, dužničko-poverilački odnosi ekonomskih transaktora, privredna stabilnost itd. Pomoću monetarno-kreditne politike, kao intregalnog instrumenta ekonomske politike, ostvaruju se brojni ciljevi i zadaci u nacionalnoj privredi: povećanje zaposlenosti, stabilnost cena, stabilna stopa privrednog rasta, ravnoteža platnog bilansa itd. Aktivnom i angažovanom monetarno-kreditnom politikom osigurava se potrebna količina novca u opticaju za nesmetano odvijanje proizvodnje i prometa, obezbeđuje se likvidnost nacionalne privrede i spoljna likvidnost zemlje, usklađuje se ponuda i tražnja novca i kredita i sl. U ostvarivanju ovih ciljeva monetarno-kreditna politika se služi odgovarajućim instrumentima:
• Eskontnom ili diskontnom stopom,
• kamatnom stopom,
• stopom obavezne rezerve,
• stopom rezerve likvidnosti,
• osnovicom za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti,
• selektivnim reeskontnim kreditima,
• politikom otvorenog tržišta.
Eskontna ili diskontna stopa je ustvari kamatna stopa po kojoj Narodna banka Srbije daje poslovnim bankama kredite za likvidnost. Povećanjem ili smanjenjem eskontne stope smanjuje se ili povećava ponuda novca i kredita, u zavisnosti od stabilnosti nacionalne privrede. Time se vodi politika skupog i jeftinog novca i kredita.
Kamatna stopa (na kratkoročne, investicione i potrošačke kredite) poslovne banke vode ekspanzivnu ili restiktivnu monetarno-kreditnu politiku, u zavisnosti od odnosa između ukupne nacionalne ponude i efektive tržišta. Ako je tražnja veća od ponude povećava se kamatna stopa i pooštravaju se ostali uslovi kreditiranja, i obrnuto, ako je realna ponuda beća od efektivne tražnje kamatna stopa se smanjuje i liberalizuju se ostali uslovi kreditiranja.
Politiku stopa obaveznih rezervi vodi Narodna banka Srbije. Povećanjem ili smanjenjem stope obavezne rezerve smanjuje se ili povećava kreditni potencijal poslovnih banaka, pa i mogućnost emitovanja kredita. Centralna banka propisuje procenat na depozite op viđenju, koji poslovna banka uplaćuje kao obaveznu rezervu na račun kod NBS. Time je stopa obavezne rezerve ograničavajući faktor kreditne i monetarne multiplikacije i regulisanja kreiranja primarnog rasta.
Stopu rezerve likvidnosti samostalno određuju poslovne banke, radi regulisanja sopstvene likvidnosti i solventnosti. Rezerve likvidnosti zavise od nivoa depozita po viđenju i od oscilacije u nivou ovih depozita, kao i od stope rezerve likvidnosti koja se primenjuje na dati obim depozita po viđenju, kod odgovarajuće banke. Osnovicu za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti određuje nivo depozita po viđenju kod banaka. Proširenjem ili sužavanjem osnovica za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti, sužava se i proširuju kratkoročni krediti potencijala banke, pa sledstveno tome i kreditni potencijal.
Selektivni reeskontni krediti su namenski krediti za regulisanje novčanog opticaja i likvidnosti, kao i ostvarenje određenih ciljeva ekonomske politike. Refinansiranje kreditnih plasmana u određene namenske pravce (poljoprivreda, prodaja opreme i brodova u inostranstvu, trajna potrošnja dobara itd.) spada u domen instrumenrarija kvalitativnog monetarno-kreditnog regulisanja. Suština reestontnog limita ogleda se u sledećem: ukoliko reeskontni limit iznosi 40% i ukoliko kreditni plasman banke iznosi 100 miliona dolara, Narodna banka Srbije treba da refinansira kreditni plasman u iznosu od 40% što znači da je u krajnjoj instanci poslovna banka dala kredit u iznosu od 60 miliona dolara, a NBS ostalih 40 miliona dolara.
Politiku otvorenog tržišta sprovodi Narodna banka Srbije u okviru svoje funkcije regulisanja novca u opticaju. Narodna banka Srbije preko banaka kupuje samo prenosive kratkoročne vrednosne papire, koja su izdala preduzeća na osnovu robno-novčanih transakcija i koje su avalirale banke. Time se emisija primarnog novca neposredno vezuje za robno-novčane odnose privrede. U ovom sklopu blagajnički zapisi su kao dopunski instrument monetarnog regulisanja. Blagajnički zapisi su oblik kratkoročnih hartija od vrednosti, koje mogu izdavati Narodna banka Srbije i poslovne banke. Poslove osnivanja rtžišta dnevnog novca i kratkoročnih hartija od vrednosti, blagajnički zapisi treba da postanu efikasan instrument uticaja NBS na likvidnost poslovnih banaka i monetarnog regulisanja.