Mehanizmi trgovanja na berzi

Uvod:

Ovaj diplomski rad ima za cilj da prikaže i približi tematiku vezanu za berze sa svim svojim karakteristikama. U izradi rada korišćen je metod dedukcije kako bi idući se od pojedinačnih elemenata i nižući ih jedno za drugim sklopila jasna predstava o složenosti, ali i važnost berze za jednu nacionalnu ekonomiju, ali i ekonomiju uopšte.

Tako će i ovaj rad biti podeljen u nekoliko segmenata da bi se svakoj karakteristici posvetila posebna pažnja. Idući od porekla berze i pojmovnog određivanja, nastanka i razvoja, preko principa rada, organizacije i vrste poslova dolazimo do centralnog dela ovog rada u kome se opisuje sam postupak trgovanja kao veoma zanimljiv, ali veoma važan deo berze. Zatim preko posrednika i terminskih berzi završavam sa predstavljanjem berze koja je bila i inspiracija za pisanje ovog rada.

Drugi deo ovog rada odnosi se na finansijsko tržište. Preko pojma finansija želela sam da u kratkim crtama da približim što je više moguće pojam i značaj savremenih finansijskih tržišta, istorijski značaj finansijskih tržišta. Takođe je ovde veoma bitno spomenuti nove tendencije na finansijskim tržištima, globalizaciju finansijskih tržišta, deregulaciju i finansijsku konglomeraciju. Napravio sam i kratak pregled finansijskih tržišta kao što su primarno tržište, sekundarno tržište i javna ponuda i privatni plasmani. Od finansijskih instrumenata sam spomenula obveznice, akcije i derivate-izvedene hartije od vrednosti. Kod finansijskih institucija na finansijskom tržištu je bilo bitno spomenuti depozitne institucije, ugovorne institucije i investicione institucije. Takođe sam u kratkim crtama spomenula tržište novca, tržište kapitala i devizno tržište.

Berzu možemo posmatrati samo u kontekstu finansijskih tržišta, izjednačavajući ih samo u užem smislu. Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se nudi i traže finansijska sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje formira cena tih sredstava. Finansijska tržišta predstavljaju tržište novca, tržište kapitala i tržište deviza. Segment koji se odnosi na tržište kapitala zapravo predstavlja berzu.
Dakle berza je institucionalizovano tržište kapitala, na kome se trguje dugoročnim hartijama od vrednosti poštujući i mrežu pravila po kojima se trguje – uzanse koje svi učesnici unapred moraju prihvatiti.

1. Poreklo berze
Smatra se da reč “berza” potiče od starogrčke reči “birsa” koja /.naći kesa ali je imala i znacenje kožne torbe za novac. Pa ipak, upotreba reči “ber/a” u modernom dobu te neposredno vezuje za ime jedne patricijske porodice u Brižu (Brugge9 BrOgge) u Belgiji. U ovom gradu porodica van de Beurse (ili Burse) je od 13 veka živela u kući, na glavnom gradskom trgu, koja je na svojoj fasadi imala za ukras grb u čijem polju su se nalazile tri torbice za novac. U 13. i 14. veku trgovci iz drugih gradova i zemalja, naročito italijanski, koristili su ovu kuću kao svratiste, hotel (“hostel”) za sebe, i kao spremište za svoju robu. Kasnije su vencijanski trgovci uredili u ovoj kući svoje trajno boravište. Na placu koji se nalazio između ovih kuća italijanski trgovci su obavljali svoje poslove, posebno poslove naplate i diskontovanja menica. Vremenom su, međutim, drugi gradovi počeli preuzimati primat središta trgovine u ovom delu sveta, pa je 1460 godine briska “burs”-a bila preseljena najpre u Antverpen a zatim u Amsterdam, koji je bio glavni centar trgovine začinima onog doba.
Sa preseljenjem berze u Amsterdam, započinje i i berzanska trgovina akcijama, pa se to može vreme može smatrati i začetkom efektnih berzi. Pošto trgovci nisu mogli pojedinačno istupati u tim udaljenim zemljama, jer je za opremanje konvoja naoružanih brodova trebalo mnogo novca, kao i oslonac na neku državnu vlast, to su holandski trgovci na postrek princa von Nassau-a 1595. osnovali prvo akcionarsko društvo pod nazivom “Opšta holandska ujedinjena kompanija”. Akcije ove kompanije su u prošeku donosile po 20% dividendi godišnje, a u nekoj godini i svih 75%. Ove akcije su se uskoro počele prodavati po kafanama, na ulicama, ali i preko komisionara na berzi, čime je po prvi put u istoriji započet berzanski promet hartija od vrednosti. U trgovini ovim akcijama su se ubrzo počela stvarati arbitražna pravila, koja su unosila red i olakšavala promet. Mnoge uzan se, kao i mnogi izrazi i pojmovi iz berzanskog poslovanja nastali na amsterdamskoj berzi u to doba, koriste se na berzama hartija od vrednosti (tzv.efektnim berzama) i danas.
Smatra još i da su prve berze osnovane u Anversu i Londonum u XV i XVI veku, a zvan ićn i početak vezuje se za 1672 za Njujoršku berzu, kad je potpisan ugovor o isključivo međusobnoj trgovini uz fiksen provizije.
Kraljevina Srbija imala je svoj zakon koji je uređivao osnivanje i rad berzi-Zakon o javnim berzama od 03. novembra 1886. godine. Zakon se primenjivao i u vreme postojanja Kraljevine Srba, Hrvata, i Slovenaca. Na osnovu ovog akta Ministarstvo trgovine i industrije Kraljevine SHS odobrilo je 1928. godine osnivanje Skopljanske produktne berze.2

1 Stevan Sogorov, „1 Jer/unsko Pravo”, Novi Sad, 2004. sir. 4.
2 AleksandarOrujW, »Poslovnopravo”, ,,CEKOMH*bo0ki d.o.n., Novi Sud, 2007. MI. 128

1.1. Berza-pojam

Odavno se pokušavalo sa stvaranjem određenog specijalizovanog tržišta čija bi funkcija bila okupljanje članova i njihovih aktivnosti u oblasti posredovanja u cilju zaključenja pravnih poslova.Berza je institucionalizovano tržište kapitala, čiji je predmet poslovanja kupoprodaja dugoročnih aktivnih vrednosti.
Na pitanje: Staje to berza? M, često se dobija odgovor daje to mesto gde se kupuje i prodaje. Naravno, ovaj odgovor je tačan, ali je i toliko širok jer po čemu bi se onda berza razlikovala od pijace, ili bilo koje prodavnice ili tržišta u celini? Upravo u toj razlici je suština berze kao institucije.
Razlika se sastoji u tome čime i kako se trguje. Predmet trgovine, da bi se njime moglo trgovati bez uzorka, mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod robe-standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade, dok se novcem i hartijama od vrednosti može trgovati vrlo lako. Finalnim proizvodima, zbog njihove raznolikosti, ne može se trgovati na razvijenim berzama.Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan i u najmanjim kao i u velikim količinama. Robama koje su po prirodi takve vremenom su se na berzama pridružile i one robe koje su posebnom obradom dostigle dovoljan stepen standardizacije da se njima može trgovati na berzi.
Na berzi se, dakle, trguje na reč. Ova reč je svojevr