Berze i finasijska trzista

DRUGI DEO

POJAM I VRSTE BERZI
1. Berza je samostalna I specificna institucija koja se definise kao organizovan prostor na kome se po strogo utvrdjenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem I stranim sredstvima placanja. Polazeci od vrste bankarskog materijala berze se mogu podeliti na robne (produktne) berze I finansijske berze. Na robnim berzama trguje se razlicitim vrstama roba (zito, meso, kafa, nafta, secer, vuna, pamuk, metali…) I usluga (transportne, prekomorske, vazdusne I druge usluge…) Finansijske berze mogu biti univerzalne I specijalizovane. Univerzalne su one na kojima se trguje hartijama od vrednosti kao sto su vlasnicke I dugorocno duznicke hartije od vrednosti, ali se ne iskljucuje I trgovina kratkorocnim hartijama od vrednosti, novcem, devizama, zlatom… Na specijalizovanim berzama trguje se samo odredjenim berzanskim materijalom. Tako one mogu biti berze efekata ako se na njima kupuju I prodaju samo dugorocne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata, plemenitih metala I slicno.

2. ORGANIZACIJA BERZE?

Osnovni razlog nastanka institucije berze je zastita od trzisnih rizika, pa je tome I podredjena organizacija trgovine na berzi. Ona je formirana po semi koncentricnih krugova ciji centar cini sama berza sa svojim sluzbama. Oko centra se nalazi krug ovlascenih posrednika koji mogu nastupati kao brokeri, tj.U svoje ime a za racun drugih I kao dileri, odnosno u svoje ime I za svoj racun. Samo ovi posrednici imaju pravo zakljucivanja poslova na berzi, a svi drugi koji zele da trguju, moraju to ciniti preko njih. Sa svakim narednim krugom opada stepen ovlascenja u odnosu na berzansku trgovinu. Drugi krug takodje cine posrednici koji nemaju pravo pristupa zvanicnoj berzanskoj trgovini.Broj posrednika izmedju centra I klijenta odredjen je I velicinom trzista koje berza pokriva.Berza se najcesce organizuje kao akcionarsko drustvo. Uz akcionare znacajno mesto imaju clanovi, odnosno posrednici na finansijskom trzistu.

3. POVERENJE I SIGURNOST KAO PRINICIPI POSLOVANJA NA BERZI?
Berza je nastala na poverenju I na teznji ka sigurnosti koji su kljucni cinioci ne samo nastanka vec I opstanka berzi. Ona ne bi mogla da funkcionise bez elementarnog poverenja medju ucesnicima, ali I bez sigurnosti da ce obaveze preuzete na njoj biti ispunjene.

4. BERZANSKO TRZISTE?
Na berzanskom trzistu moze se trgovati samo hartijama od vrednosti I drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze. Uslove za listing I kotaciju finansijskih instrumenata na berzi propisuje sama berza. Hartija od vrednosti I druge finansijske instrumente berza ukljucuje na berzansko trziste na zahtev izdavaoca u skladu sa zakonom I ako su ispunjeni uslovi za prijem na listing berze utvrdjeni pravilnikom. Berza javno ovjavljuje na svojoj internet stranici I u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Srbije listu izdavalaca I vrstu hartija od vrednosti I drugih finansijskih instrumenata za koje je donela resenje o prijemu na listing berzi. Berza utvrdjuje kursnu listu hartije od vrednosti I drugih finansijskih instrumenata kojima se trguje na berzi. Kursna lista mora sadrzati podatke o hartijama o vrednosti I drugim finansijkim instrumentima kojima se trgovalo tog dana podatke o kolicinama, cenama I promenama cena.

5. BEOGRADKA BERZA?
Beogradska berza je sledbenik beogradske berze koja je bila osnovana 1886. Godine. Zasluge za stvaranje beogradske berze pripadala je beogradskim trgovcima koji su bili okupljeni oko srpskog trgovackog drustva I koji su verovali da je izvor moci jedne drzave u blagostanju njenog narodaa koji se sastoji u dobro uredjenoj trgovini I naprednoj privredi. Berza je imala prekid u radu od 1914. Do 1919. Godine. Ona je izmedju dva svetska rata izrasla u snazan finansijski centar u ovom delu Evrope.Ona je obnovila rad 1989. Godine osnivanjem trzista kapitala od strane najvecih jugoslovenskih banaka. 1992. Godine trziste kapitala promenilo je naziv u beogradska berza. Beogradska berza je danas uspostavljena kao neprofitna organizacija. Clanice berze su banke I brokersko dilerska drustva.

6. NALOZI?
Trgovina na berzi je u proslosti podrazumevala neposredan odnos investitora I berzanskog posrednika sto je obihvatalo fizicku razmenu papira za novac. U modernim uslovima, investitor koristi racun hartija od vrednosti kod berzanskog posrednika. Instrukcija berzanskom posredniku da proda odnosno kupi odredjeni finansijski instrument naziva se nalog.Nalozi se mogu podeliti po kolicini, vrsti I vremenskom period.Po koliicni razlikujemo tipicne I atipicne. Tipican sadrzi zaokruzeni iznos (obicno 100 finansijskih instrumenata) I on je uobicajen u trgovini, dok atipican sadrzi manji iznos od zaokruzenog. Po vrsti moze biti trzisni, limitirani I stop. Trzisni nalog je najvcesce u upotrebi, a rec je o nalogu koji se daje berzanskom posredniku da proda ili kupi odredjeni iznos hartija od vrednosti po trzisnim uslovima. Limitirani nalog podrazumeva da berzanski posrednik kupi I proda finansijski instrument po ceni koja je niza ili jednaka odredjenoj ceni koju utvrdjuje klijent kada je u pitanju kupovina. Stop nalog podrazumeva da klijent u nalogu utvrdi takozvanu stop cenu. Ako je rec o kupovini, stop cena mora biti iznad trzisne, a ako se radi o prodaji, stop cena mora biti ispod trzisne cene. Po vremenskom period nalozi mogu biti dnevni do opoziva I na pocetku ili kraju trgovine. Dnevni vazi u toku radnog dana. Do opoziva istice u momentu kada to investitor zahteva. Nalog na pocetku ili kraju trgovine izvrsava se u odredjenom delu radnog dana berze.