Darvinijana

Uvod

Poslednje decenije XX veka obelezio je veliki napredak tehnologije što je umnogome doprinelo razvoju nauke. Ovaj progres pospešio je i razvoj biologije, posebno molekularne  jer je postalo moguće posmatrati i analizirati strukturu, funkcije i raznovrsnost molekularne osnove života. Ono što je Darvin naslućivao i ugradio u svoju teoriju, sada je postalo realno, opipljivo i vidljivo.

Osim toga što je novim otkrićima učvršćen temelj evolucione teorije, njeni principi su se počeli primenjivati u korist ljudi (istraživanja naslednjih i infektivnih bolesti, proizvodnja i testiranje lekova, razvoj novih generacija pesticida…).

1. Šta bi danas rekao Darvin?
Postoje mnoga pitanja na koja je Čarls Darvin pokušao da da odgovore, ali u njegovo vreme nije bilo mogućnosti da se dođe do konkretnih saznanja. Međutim, zahvaljujući tehnologiji koju danas imamo sva ta pitanja su na odgovarajući način razjašnjena.

1.1. Kada je nastao život na Zemlji?
Rezultati savremenih analiza ukazuju na to da je Zemlja formirana pre oko 4,6 milijardi godina, a da do pre 4 milijarde godina na njoj nije bilo fizičkih i hemijskih uslova za život. Naučnici iz različitih oblasti proučavali su “starost života” i došli do saznanja da su se prve hemijske reakcije počele odvijati pre oko 3,8 milijardi godina, a procenjena starost najstarijih pronađenih bakterija procenjuje se na oko 3,5 milijardi godina. Pošto su ovi fosili imali prilično složenu ćelijsku strukturu, inicijalni oblik živog morao je nastati izvesno vreme pre toga.
Na osnovu ovih saznanja, mišljenja istraživača se razilaze, pa jedni smatraju da je do života na planeti zemlji moglo doći veoma lako kada su se stvorili uslovi za to, a drugi zagovaraju neki oblik panspermije (koncepcija da je život nastao na nekom drugom mestu u Svemiru, a onda, na neki način, dospeo na našu planetu) jer misle da je ovaj vremenski period ipak previše mali za nastanak života.

1.2. Zašto se RNK smatra najznačajnijim polimerom u ranim oblicima života?
Ranije su postojale pretpostavke da RNK služi samo da bi “pripomogla” funkcionisanje DNK. Međutim, pronalazak RNK molekula koji može kombinovati informacione i katalitičke funkcije dovodi do saznanja da je RNK prethodila nastanku proteina i DNK.
Danas se zna za brojne funkcije RNK koje su ranije bile pripisivane najčešće proteinima. Kod savremenih organizama aktivnost DNK zavisi od RNK, međutim RNK može funkcionisati samostalno kao što je slučaj kod RNK virusa.
Smatra se da prvi samoreplicirajući molekul nije bio RNK, vec neki njegov “prethodnik” sličan PNA (peptidne nukleinske kiseline, umesto šećera i fosfata imaju jednostavne aminokiseline).