Ekonomski aspekti zaštite životne sredine

Ekonomski aspekti zaštite životne sredine

1.Uvod

Domaćinstvo je osnovna potrošačka jedinica koja u savremenim uslovima života povećava potrošačke aktivnosti, a time i količinu odpadaka. U razvijenim zemljama sveta već odavno postoje planovi kako smanjiti zagađenost ekosistema.

Najveći zagađivači planete su industrije i termoelektrane. U nekim zemljama postoje trajna skladišta koja se nalaze duboko u unutrašnjosti zemlje. Takva skladišta služe za uskladištavanje nuklearnog otada i drugih opasnih ostataka.

Jedan od negativnih primera je bacanje ovakvih odpadaka u more i narušavanja života u moru. Posledica ovoga je izumiranje pojedinih vrsta životinja na zemlji, javljanje različitih deformiteta, menjanje lanca ishrane i slično.

Jedna od razvojnih šansi poljoprivrednih gazdinstava Srbije je  proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane. Proizvodnja se bazira na principima zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine u agrokomplesima. Srbija je bogata prirodnim resursima i ima mnogobrojne prednosti koja bi mogla iskoristiti na ovom polju ali zbog manjka finansijskih sredstva ova oblast proizvodnje se ne razvija visokom stopom rasta.

U zadnje 4 decenije ideja o proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane dobija na značaju usled razvoja saznanja o štetnosti primene pojedinih preparata i opšteg porasta interesovanja za probleme zaštite životne sredine i kvaliteta života.

Ukupna površina pod organskom proizvodnjom u našoj zemlji u 2005.godini iznosila je 18 800ha (0.3% ukupnog poljoprivrednog zemljišta).
Strategijom razvoja poljoprivrede iz 2005.godine i nacrtom Plana strategije ruralnog razvoja 2008-2013. jedan od prioritetnih ciljeva je unapređenje proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. Oblast je regulisana sa 15 zakonskih akata:

•     Oblast organske proizvodnje (9 akata)
•     Oblast zdravstveno bezbedne hrane (1 akt)
•     Oblast genetski modifikovanih organizama (5 akata)

Zemljište je prirodni resurs, neobnovljiv, neumnoživ i neproširiv. To je proizvod prirode. Kao prirodna i ekonomska kategorija zemljište je ograničeno dobro koje nije sposobno da se uvećava po površini. Radi zaštite životne sredine neophodno je kontrolisati i pratiti kvalitet ekosistema (voda, vazduha i zemljišta).

2. Agenda 2000.

U EU, Agendom 2000, po prvi put, definisana je politika ruralnog razvoja u drugom stubu zajedničke agrarne politike (CAP), kao jedinstvene regulative za prostor integrisane Evrope u periodu 2000-2006. godine.

Ciljevi Agenda. 2000:
1.    Konkurentnost, sigurnost i kvalitet poljoprivredne proizvodnje
2.    Stabilnost dohotka poljoprivrednim domaćinstvima
3.    Zaštita životne sredine
4.    Alternativna mogućnost zapošljavanja i sticanja prihoda

Agenda 2000. je bila nastavak reforme iz 1992.godine u pravcu:

1.    Zamena cenvne podrške sa merama podrške dohodku farmera putem direktnih plaćanja
2.    Uspostavljanje dugoročne i konzistentne ruralne politike

Pored procesa restrukturiranja u poljoprivrednom sektoru, politikom ruralnog razvoja, definišu se propisi ekološke zaštite životnog prostora i veoma širokih potreba stanovništva u ruralnim područjima.

Ciljevi politike ruralnog razvoja mogu se objediniti u tri definisana područja:

1.  Poboljšanje konkurentnosti u sektorima poljoprivrede i šumarstva;
2.  Poboljšanje ekoloških standarda životnog prostora i okoline;
3. Poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima i podsticanje diversifikacije ekonomskih aktivnosti.