Elektronski i električni otpad

Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad. Prema najnovijim procenama, čovek u toku svog života “proizvede” tri tone elektronskog otpada, a u Evropi se svake godine prikupi čak šest miliona tona ovog otpada. U državama EU su, kao i u Japanu, na snazi propisi i programi obnove i reciklaže za proizvođače, trgovce i uvoznike elektronskih proizvoda. Godišnji troškovi reciklaže elektronskog otpada u Evropi dostižu vrednost od 1,5 milijardi dolara.
Elektronski, e-otpad je postao problem velikih razmera zbog dve vrlo značajne karakteristike:
1. e-otpad je opasan – e-otpad sadrži preko 1000 različitih materija, od kojih su mnoge otrovne i stvara ozbiljno zagađenje prilikom odlaganja.
2. e-otpad se stvara u alarmantnim količinama zbog brzog zastarevanja proizvoda. Potrošači u današnje vrijeme retko odnose pokvarenu elektroniku na popravak, već je jednostavno zamenjuju novom jer je to jednostavnije i vrlo često jeftinije. Prosečni životni vek računara se smanjio sa četiri do pet godina na samo dve. Jedan od uzroka tome je vrlo brzi razvoj tehnologije.

Brza promena tehnologije,mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. Proizvodi poput televizora, mobilnih telefona, kompjutera i srodne kompjuterske opreme, fotoaparata, štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Evropi čineći danas 4% komunalnog otpada.