Globalno zagrevanje i njegove posledice

Globalno zagrevanje je naziv za povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana naročito u 20. veku. O uzrocima i krajnjim posledicama globalnog zagrevanja ne postoji naučni koncenzus.Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za zaštitu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, čiji je cilj smanjivanje emisije tih gasova. S druge strane, u poslednje vreme javio se određen broj naučnika koji osporavaju teoriju globalnog zagrevanja kao posledicom emisija industrijskih postrojenja i nude alternativna objašnjenja, bilo u obliku promena sunčeve aktivnosti – za šta se kao dokaz koriste nedavno otkrivene klimatske promene na Marsu (otapanje ledene polarne kape) – bilo u obliku ciklične izmene hladnih i toplih perioda u Zemljinoj istoriji, za šta postoje geološke, paleontološke i istorijske dokaze.U međuvremenu, termin globalno zagrevanje mnogima ostaje samo bezlična formulacija, ostavljena na otpad drugih globalnih izraza ili pridodata dugom spisku ekoloških problema, koji se tiču samo “ludih” naučnika i ekološki svesnih fanatika.