Sistematska preventivna – Deratizacija

1. Uvod

Slobodno se može tvrditi da su glodari najbrojniji sisari na zemlji, i to po broju vrsta i u apsolutnom broju. Među glodarima, pre svega zahvaljujući čoveku, najbrojniji su takozvani komensali iz porodice Muridae, pacovi i miševi. Pod pojmom komensal misli se na životinje koje žive na račun čoveka, napadaju njegovu kuću, hrane se njegovom hranom i uništavaju njegovu sredinu. Neki autori ove glodare nazivaju sinantropnim glodarima jer žive zajedno sa čovekom. Najznačajnijiod njih u urbanim, gradskim, sredinama su tri vrste:
• Sivi pacov – Rattus norvegicus
• Crni pacov – Rattus rattus
• Domaći miš – Mus musculus
U pojedinim zemljama pridružuju im se endemske vrste glodara, tako da zajedno svake godine uništavaju mnogo miliona tona hrane. Osim što pacovi i miševi pojedu velike količine hrane, oni istovremeno još veću količinu zagade urinom, izmetom, dlakama, neugodnim mirisom… Pored toga što onečiste svoju i čovekovu okolinu, glodari mogu često biti prenosioci mnogobrojnih opasnih infektivnih bolesti.
Iz navedenih razloga jasno je da glodari predstavljaju veoma opasne štetočine čije prisustvo u objektima povlači dalekosežne posledice, te ih stoga treba stalno uništavati. Deratizacijom nazivamo sve mere koje se sprovode u suzbijanju, odnosno smanjenju populacije glodara. Potiče od reči de-rat što znači „osloboditi se od pacova“.
Sistematska preventivna deratizacija podrazumeva preventivnu primenu svih odgovarajućih mera suzbijanja mišolikih glodara koja se vrši jednom ili dva puta godišnje na nivou naselja kako bi se populacija štetnih glodara držala na biološkom minimumu i sprečile zdravstvene i ekonomske štete koje oni prouzrokuju.

2. Glodari u urbanim sredinama
2.1. Opšte bioekološke karakteristike mišolikih glodara

Uspešno suzbijanje populacije štetnih vrsta glodara se ne može ni zamisliti bez dobrog poznavanja njihovih bioloških karakteristika i ekoloških odlika populacije. Osnovna osobenost glodara je specifična građa i raspored zuba sa snažno razvijenim gornjim i donjim sekutićima koji rastu tokom čitavog života. Mladi se rađaju goli, to jeste, bez krzna i zatvorenih očnih kapaka i ušnih kanala. Preiod odrastanja do dostizanja polne zrelosti traje relativno kratko. Dužina života glodara obično ne prelazi 3 godine. Glodari su većinom biljojedi, ali ima i svaštojeda (omnivora). Mnogi od njih prikupljaju i gomilaju hranu. Zubi mišolikih glodara lako mogu da progrizu drvo, olovo, tanji aluminijum i plastiku.
Faktori brojnosti populacije su grupisani (prema Saviću i Živoinoviću) u četiri osnovne grupe:
• Brojnost i fiziološko stanje populacije
• Meteorološki uslovi
• Stanište i izvori hrane
• Neprijatelji, grabljivice i bolesti

2.1.1. Reprodukcija
Mišoliki glodari se odlikuju visokim potencijalom razmnožavanja. U idealnim uslovima, samo jedan par mogao bi da da preko 2000 potomaka tokom jedne godine. Kućni miš i sivi pacov dostižu polnu zrelost sa starošću od 8 do 12 nedelja, a crni pacov nešto kasnije, sa 12 do 16 nedelja. Period puberteta traje kratko, 10 do 20 dana. Kod mišolikih glodara je izražena kompeticija među mužjacima u traženju partnerki radi reprodukcije. Sa ženkama se pare najjači mužjaci koji imaju i po nekoliko ženki i prinuđeni su da ih brane od nasrtaja drugih mužjaka. Nakon kopulacije i uspešnog oplođenja, nastupa period graviditeta koji traje oko 20 dana. Intenzitet reprodukcije zavisi od klimatskih faktora, prvenstveno od temperature, a zatim i od ishrane.
Što se tiče ponašanja, mužjaci imaju mali udeo u odgajanju potomaka, najčešće ih ignorišu, a povremeno se dešava i da ubijaju svoje mlade. Značaj mužjaka se ogleda u tome što usled prisustva njegovih mirisa u gnezdu dolazi do inhibicije istraživačkih aktivnosti mladunaca, te je majci olakšana briga i povećana verovatnoća preživljavanja mladunaca.