Uticaj klimatskih promena na biosferu

1. Uvod

Osamdesetih godina prošlog veka naučni dokazi o globalnim klimatskim promenama i njihovim posledicama doveli su do porasta zabrinutosti među naučnicima, političarima i javnosti. U Rio de Ženeiru, 1992. godine je usvojena Konvencija o klimatskim promenama, UN FCCC (Framework Convention on Climate Change). U okviru Konvencije, definisan je niz obaveza za sve zemlje koje se uglavnom odnose na razradu i inplementaciju politike za smanjenje emisije gasova GHG sa efektom staklene bašte. Kako su odgovori razvijenih zemalja koji su glavni “proizvođači” gasova staklene bašte pokazao veoma slab, 1995. godine je predstavljen Berlinski Mandat, koji je ustanovio pregovarački proces da bi se ojačalo angažovanje u okviru UN FCCC za period posle 2000. godine. Ovaj proces je doveden do usvajanja Protokola iz Kjota 1997. godine.

UN FCCC, prepoznavši da je pitanje klimatskih promena od velike važnosti, utvrdila je niz obaveza za potpisnice Konvencije, uzimajući u obzir njihove zajedničke ali izdiferencirane odgovornosti. Na svom 5. i 6. zasedanju, COP je podstakao potpisnice uključene u Aneks II Konvencije (najrazvijenije zemlje) da pomognu zemljama sa ekonomijama u tranziciji (EIT) kao i zemljama u razvoju, u povećanju njihovih mogućnosti dostizanja cilja Konvencije kroz implementacija mera Konvencije i priprema za njihovo efikasno učešće u procesu primene Kjoto protokola.

2. Definicija klime
Reč klima potiče od starogrčke reči κλίμα (klima), koja ima isto značenje u kojem se i danas koristi.
Klima u užem smislu je najčešće definisana kao „prosečno (srednje) stanje vremena“, ili preciznije, kao statistički opis srednjih vrednosti i varijabilnosti vremena, u opsegu od nekoliko meseci do nekoliko hiljada ili miliona godina. Standardni period je 30 godina, po definiciji Svetske Meteorološke Organizacije (World Meteorological Organization – WMO). Pomenute srednje vrednosti su pokazatelj ponašanja prostorno i vremenski promenljivih veličina, kao što su: temperatura, padavine i vetar. Klima u širem smislu predstavlja stanje, uključujući statistički opis, klimatskog sistema.
Nešto drugačiju definiciju je dao Rubinštajn (Rubinstein) 1952. godine. Po njoj, klima je „prosek karakteristika vremenskih procesa, koji su uzrokovani Sunčevim zračenjem, osobinama podloge i atmosferskom cirkulacijom koja je zavisna od njih“. Dakle, i ovde se klima definiše kao „prosečno vreme“, ali se posebno definišu i razlozi klimatske raznovrsnosti Zemlje. Ovim se kaže sledeće: da su zračenje Sunca, albedo i temperaturna provodljivost tla ili morske struje drugačije – i klima bi sigurno bila drugačija.
Neke definicije klime ističu da se radi o klimi planete Zemlje, tako da se klimatologija, nauka koja proučava proces formiranja klime ograničava na proučavanje Zemljine klime. Ovo znači da se klimama drugih nebeskih tela (npr. Mars ili Jupiter) bave egzoklimatologija – nauka o klimama nebeskih tela, kao i naravno astronomija.
Osim meteoroloških i klimatoloških definicija klime, postoji i biološka i geografska definicija.
Biološka klima je kompleks klimatskih uslova koji sa drugim činiocima neke određene sredine određuju postojanje, razvitak, razmnožavanje i premeštanje živih organizama.
Geografska klima je skup atmosferskih stanja koja vladaju na određenoj površini Zemlje.
Klima se razmatra u planetarnim ili u kontinentalnim razmerama – makroklima; u prizemnom vazduhu do 2 metra visine i na malom prostoru (polje, šuma, trg i sl.) – mikroklima, a u regionalnim ili lokalnim razmerama – mezoklima.