Corel Draw

COREL DRAW
Predstavljanje crteža u računaru
Postoje dva osnovna načina predstavljanja crteža: vektorski i rasterski.
Kod programa koji vektorski predstavljaju slike pamte se linije od kojih je sastavljena slika i njihove osobine (boja, vrsta linije, a kod zatvorenih linija i boja unutrašnjosti). Kod programa koji rasterski predstavljaju slike površina slike je podeljena na osnovne elemente koji se zovu pikseli. Svaki piksel ima svoje atribute (položaj i boja). Ista ovakva podela postoji i kod grafičkih izlaznih uređaja.Vektorski uređaj je na primer ploter, a rasterski je štampač.Jedna od važnijih karakteristika grafičkih izlaznih jedinica je rezolucija. Kod vektorskih uređaja rezolucija predstavlja najmanje rastojanje na kome se mogu prikazati dve tačke. Kod rasterskih uređaja rezolucija je određena brojem piksela po površini.
Projektovanje izrade crteža
Pre početka crtanja svakog crteža, makar i najjednostavnijeg, treba pažljivo projektovati postupak crtanja.
Projektovanje crteža bi trebalo da se sastoji od: određivanje veličine crteža,
 određivanje razmere u kojoj će crtež biti nacrtan,
 određivanje slojeva, njihovih atributa i objekata koji se na njima nalaze,
 uočavanje simetrija na crtežu,
 uočavanje objekata koji se ponavljaju,
 uočavanje objekata koji se dobijaju rotacijom drugih objekata,
 uočavanje objekata koji se dobijaju transformacijama drugih objekata i
 uočavanje objekata koji se dobijaju manjim izmenama drugih objekata.
Razmera
Razmera predstavlja odnos dužinskih elemenata na crtežu i u prirodi. Ako se kaže da je u razmeri 1:100 to znači da će elementi na crtežu biti umanjeni 100 puta u odnosu na stvarne dimenzije. Razmera 1:1 znači da su elementi na crtežu iste veličine kao u prirodi. Razmerom je određena veličina crteža, ali i svi ostali elementi kao i njihova jasnost i preglednost.
Razmere se mogu podeliti u krupne i sitne. Koje se razmere smatraju krupnim, a koje sitnim, zavisi od grane tehnike za koju je crtež vezan. Izbor razmere utiče na izgled i način crtanja svih elemenata crteža, pa je treba pažljivo izabrati. Krupna razmera daje jasne detalje, ali crtež tada ne može biti u celosti prikazan na ekranu. Sitna razmera povećava preglednost, ali smanjuje jasnost pojedinih elemenata. Pri suviše sitnim razmeram, detalji se ne mogu videti.
Slojevi (layers)
Vrlo često crtež se sastoji od elemenata koji se izdvajaju od ostalih po svojim funkcionalnim, ili drugim, karakteristikama. Takvi elementi se mogu izdvojiti u posebnu grupu. Izdvajanjem, se dobija mogućnost da se pri crtanju na sve grupisane elemente utiče istovremeno, jednom naredbom. Time je funkcionalna povezanost koja postoji u stvarnosti ostvarena i na crtežu. Ove grupe elemenata nazivaju se slojevi.Slojevi na crtežu mogu se shvatiti i kao posebne providne folije na kojima se crtaju određeni elementi. Preklapanjem svih folija, jedne preko druge, dobija se crtež u celini. Pored toga, ostaje i mogućnost da se folije izdvoje i posmatraju zasebno. Na primer, u školskoj učionici može se zasebno nacrtati osnova učionice, zatim po slojevima nameštaj, električne instalacije, vodovone instalacije. Slojevi se mogu prikazati i štampati pojedinačno, svi zajedno, ili u različitim kombinacijama.
Simetrija na crtežu
Važno je uočiti da li nacrtežu koji treba nacrtati postoji simetrija. Simetrija može biti centralna ili osna. Ako je posredi osna simetrija može postojati jedna, dve ili više osa simetrije. U ovakvim slučajevima treba nacrtati samo jedan od karakterističnih delova, a zatim, koristeći dupliranje, kompletirati crtež.
Ponavljanje istih ili sličnih objekata
U ovom slučaju crtanje se svodi na formiranje jednog elementa i njegovo preslikavanje na željene pozicije. Kada se radi o objektima koji su slični u osnovi, ali se razlikuju u detaljima treba proceniti da li je bolje objekat prekopirati i na njemu izvršiti potrebne izmene, ili su izmene tolike da je bolje sve nacrtati od početka.
RADNI PROZOR CorelDRAW!-a
Najveći deo radnog prozora zauzima radna površina na kojoj se nalazi papir za crtanje. Može da se crta bilo gde po radnoj