E-G usluge u Srbiji. Primer opštine/lokalne samouprave Savski venac

E-G usluge u Srbiji. Primer opštine/lokalne samouprave Savski venac

UVOD

U ovom radu, na osnovu prethodnih predavanja, ćemo izložiti:
osnovne probleme elektronske uprave u Srbiji
koliko Republika Srbija ulaže u informaciono – komunikacione tehnologije (IKT),
kolika je stopa korišćenja Interneta i koliko ljudi poseduje PC,
kakav je pristup Internetu i osnovno znanje u korišćenju Interneta tj. da li Srbija poseduje stručne kadrove u ovoj oblasti.
Ovim radom pokušavamo da ukažemo na značaj ulaganja u ovaj sektor, s obrzirom na to da je razvoj IKT sektora ključni razlog za razvoj drugih zemalja, kao i da prikažemo nivo razvoja IKT-a u našoj zemlji.
Takođe ćemo govoriti o:
digitalnom jazu, tj. informacionoj raslojenosti,
nivoima elektronske uprave, kao i
upoređivati na kom su nivou usluge elektronske uprave u opštinama u Srbiji i opštinama u razvijenim zemljama koje mnogo više ulažu u IKT.
Upoređivaćemo i koliko Srbija ulaže u IKT,
kolika je stopa Internet penetracije, korišćenja broadbanda, mobilne i fiksne telefonije, sa razvijenim zemljama u svetu.
Pod informacionim tehnologijama podrazumevaju se postupci, metode i tehnike prikupljanja, prenosa, obrade, čuvanja i prezentacije informacija. U savremenom društvu, širom sveta, ljudi koriste raznovrsne informacione tehnologije da bi razumeli probleme i kreirali rešenja. Te tehnologije danas uključuju sredstva kao što su senzorni uređaji, preko telefonskih mreža i faks mašina do računara svih vrsta.
Razvoj tehnologije, Interneta i elektronskog poslovanja dovodi do automatizacije mnogih procesa. Kako klijenti ne bi čekali u redu u pošti, banci i prodavnici osmišljen je koncept e-kupovine, e-poslovanja, pa i e-uprave. E-uprava se odnosi na upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija u razmeni informacija, pružanju servisa i poslovanju državnih organa i institucija sa fizičkim i pravnim licima, kao i među granama same uprave. Jedan servis e-uprave treba da pruži sledeće mogućnosti:
obaveštenja – informisanje građana o važnim promenama i novinama;
pregled dokumenata;
podnošenje zahteva (zahtevi za izdavanje dokumenata).
Tokom poslednjih godina informaciono – komunikacione tehnologije su nastavile da se šire svetom i sve više ljudi poseduje mogućnost da pristupi Internetu koristeći svu raznovrsnost informacija koje se mogu pronaći.
E-uprava ima za cilj olakšavanje poslovanja nadležnih organa, kao i smanjenje troškova, povećanje brzine i tačnosti upravljanja papirima. Ovo takođe ima pozitivan uticaj na ekonomiju, jer podrazumeva efikasniji pristup uslugama uprave i smanjuje troškove administrativnih funkcija. Na ovaj način se povećava transparentnost i dostupnost informacija, kao i raspoloživost usluga javnog sektora. Možda najbitniji aspekt razvoja e-uprave je sveobuhvatni razvoj društva, automatizacija procesa i veća efikasnost.
Postoji veza između elektronskog poslovanja i e-uprave u kontekstu da se e-upravom podrazumeva forma elektronskog poslovanja Vlade i odnosi se na isporuku elektronskih servisa prema različitim ciljnim grupama u javnosti. Ona kao takva ima za cilj da omogući lakšu, jeftiniju, transparentniju interakciju između vlade i građana, vlade i kompanija, kao i samih vladinih agencija.
Nova razvojna faza svetske privrede definisana kao informaciono društvo bazira svoj rad na znanju i tehnologiji i obezbeđuje više nivoe konkurentnosti, veće stope ekonomskog rasta i veći broj novih radnih mesta. U sklopu složenog procesa izgradnje takvog društva važan segment predstavljaju aktivnosti vezane za realizaciju primene IKT alata u državnom sektoru ili tzv. izgradnja e-uprave – savremene državne uprave.
Fenomen upotrebe IKT, Interneta, mobilne telefonije, digitalne televizije, itd. izvršio je transformaciju funkcionisanja vlada. Većina vlada danas u svetu distribuira informacije putem veb strana, izgrađuju svoje digitalne baze podataka i pružaju određeni vid usluga onlajn putem.
E-uprava na predstavlja samo korišćenje Interneta. Internet je svakako najmoćniji mehanizam za obavljanje ovih zadataka ali se sličan efekat može postići i korišćenjem „elektronskih“ sredstava kao što su obična telefonska linija (call centri, automatske sekretarice i drugo), mobilne i SMS tehnologije, centri za pružanje usluga (Internet kiosci i drugo) ili kombinacijom informaciono – komunikacionih tehnologija i običnih upravnih procedura (npr. naručivanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih putem SMS-a i dostavljanje poštom na kućnu adresu).
Digitalizacija predstavlja proces prevođenja određenih štampanih dokumenata i procedua u elektronske fajlove, razumljive računaru, koji se mogu lako prenositi i slati putem servisa Interneta. Digitalni fajlovi su bazirani na binarnom kodu, odnosno na nizovima jedinica i nula.
Digitalna tehnologija uključuje digitalne komunikacione mreže kao što su: Internet, intranet, VAN mreže, računare, softverske pakete i sve druge oblike informacione tehnologije koja se koristi prilikom obavljanja elektronskog biznisa i elektronske trgovine.
Digitalni proizvod predstavlja digitalizovane proizvode koji su putem binarnom koda prevedeni u nizove digitalnih bita. Digitalni proizvodi mogu biti: elektronske knjige, audio i video zapisi, TV i radio programi, softveri, video igre, časopisi, vesti, informacije, itd.. (Živković, Knežević, 2013.).