Globalizacija poslovanja

UVOD

U današnje vreme dešavaju se velike promene u svetu. Svet u čijem centru stoji nacionalna ekonomija  i nacionalna država, menja se gotovo  iz temelja. Da bi se izrazile sve te velike promene i dešavanja, dolazi se do pojma globalizacije, sile koja stvara novi svet, diktira nove uslove i utiče na čitavo čovečanstvo.
Globalizacija je u svojoj orijentaciji maksimiziranje globalnih profita i pretnja kvalitetu  života na planeti, posebno  zemalja u  tranziciji. Bez obzira na negativne aspekte globalizacije, njenu pojavu bi  trebalo prihvatiti kao  izazov za mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju i rastu. Ako  se  može  dokazati  da  je  proces  globalizacije  započeo  pre  više  stotina godina ili da njegov početak korespondira sa početkom razvoja civilizacije, onda se opravdano postavlja pitanje nije  li  značaj koji  je posvećen pitanju globalizacije u savremenim  raspravama  preuveličan.  Nije  li,  samim tim, reč o  jednoj  velikoj intelektualnoj greški koja znači da  je u fokus pažnje postavljena  lažna dilema,  iza koje  prolaze  mnogo  značajniji  procesi.  Ako  se, s druge strane, početak procesa globalizacije smesti u relativno skorašnji period, početak osme  ili devete decenije XX veka, na primer,  ima  osnova  za pretpostavku  da  je  reč o  fenomenu  kojim  se stvara  određeni  diskontinuitet  u  istoriji. To  bi  u  teorijskom  smislu, moglo  voditi redefinisanju  dosada  postojećih  teorija  i  bacilo  bi novo svetlo na  analizu savremenih  i  budućih  događaja,  kao  što  je  to  uostalom  bio  slučaj sa  procesom industrijalizacije,  bez  koga  se  ni  jedna  moderna  pojava  ne  može  adekvatno objasniti.
Dok je nekada, za veliki  broj  poslovnih  aktivnosti  bilo  dovoljno  poznavati samo lokalne prilike, afirmacijom procesa globalizacije tržišta javlja se spoznaja da bez  uvida  u  kompleksne  razvojne  tendencije,  gotovo  svako  lokalno  delovanje postaje  u  velikoj  meri  problematično.  Drugim  rečima,  globalizacija  tržišta,  kao rastuća korelacija njegovih pojedinih  segmenata,  daje  nove  pretpostavke poslovanja u međunarodnim okvirima. Od učesnika na svetskom tržištu zahteva se novi kvalitet u pogledu izbora modaliteta za uključivanje na globalizovano svetsko tržište.
Napuštanje  starih  paradigmi,  tradicionalnih  koncepata  i  definisanje  novih pristupa međunarodnom poslovanju, podvlači potrebu da  se  svi  akteri uključe na globalno  tržište  u  kompleksnijem  obliku  kako  bi  se  izvršila  njihova  potpunija integracija u međunarodne ekonomske tokove. Promene u globalnom okruženju  dovele su do povećane slobode odvijanja međunarodnog poslovanja, ali i promenjenih  uslova  za  ostvarivanje konkurentnosti.
Ekonomske, političke, tehnološke, kulturne, demografske, ekološke i druge  tendencije  u  okruženju  imaju  značajne  uticaje  na  sam  razvoj makro tržišta.

2. ISTORIJSKA MERA GLOBALIZACIJKIH TEŽNJI

Drevne civilizacije i nove zajednice pokazuju kroz svoje istorijsko trajanje mnoge strane ljudskog bića i njegove težnje i nastojanja. U tom duhu možemo govoriti i o pretečama onog što danas nazivamo globalizacija.
Stvaranje i život prvih velikih religijskih sistema predstavljaju prve slike sveta koje prevazilaze lokalne duhovne horizonte. Najistaknutije mesto u tom periodu (od 300. godine stare ere pa sve do renesanse) zauzima mediteranska kulturna zona sa svoje dve grane: arapsko-islamskom i evropskom, sa tri carstva: rimskim, otomanskim i vizantijskim, sa četiri ukrštajuće civilizacije: helenskom, islamskom, istočno-hrišćanskom i zapadnohrišćanskom. Sa jedne strane smo tada imali prostor kulturnog, religijskog i ekonomskog ukrštanja na ovom tlu dok se na drugoj strani planete uzdizala kinesko-konfučijanska kulturna zona sa kineskim carstvom u centru i Japanom na periferiji. Spona ovih civilizacija biće osvajanja Džingis-kana u 13. veku koja će omogućiti Evropljanima mnoga otkrića (barut, kompas,..),a koja su kasnije dovela do uspona Evrope i njene potpune afirmacije. Treba još spomenuti ogromna prostranstva i mase koje je objedinjavao islam , kao i prostrane regione indijske civilizacije i Subsaharske Afrike .
Ipak, čvršće forme ujedinjavanja stanovništva u gigantske kolektivitete predstavljaju predmoderne univerzalne države: Kinesko carstvo, Paks Mongolia, Rimska imperija, Otomanska imperija, Ruska carevina. Preteče modernih saobraćajnih i proizvodnih arterija kao i prve administrativne veze čiji su pipci dopirali u najskrivenije kutke carstava, politički i kulturno objedinjavaju prostor. Ipak, za razliku od današnjeg doba, glavne niti povezivanja zajednica nisu bile ekonomske već kulturne i religijske, dok je uloga vojne ekspanzije bila odlučujuća. Ekonomska snaga se zbog sporog rasprostiranja tehnoloških inovacija nije mogla tako snažno realizovati.

 
2.1 Prvi talas globalizacije

Krajem 15.-tog i početkom 16. veka nastaje slom ravnoteže među relativno konkurentskim carstvima i civilizacijama i počinje dominacija Evrope nad ostatkom sveta. Vojna revolucija donosi ključnu prevagu Evrope nad ostalima i omogućava stvaranje prvih globalnih imperija između 1500. i 1750. godine.
Ako bismo suštinski tražili odgovor na pitanje razloga ovakvog sleda događanja, onda bi zasigurno morali da ga tražimo u ulozi odnosa kolektivizam-individualizam i prilagođavanju i ovladavanja prirodom.
Kolektivistički odgovor ranijih civilizacija ne predstavlja puku slučajnost niti istorijsku grešku. Odgovor na specifičan i oštar izazov prirodne sredine predstavljao je stvaranje džinovske ljudske megamašine, masovne i strogo koordinisane i disciplinovane delatnosti obavljane pod gvozdenom pesnicom autokratskih vladara. To je bio odgovor koji je uticao i na oblikovanje ljudskih osobina, favorizovanje onog genetskog potencijala i oblika socijalne organizacije koji su obezbeđivali kolektivno preživljavanje grupa u surovim okolnostima. Uspeh zasnovan na dugotrajnom gušenju ličnosti i socijalnoj uniformnosti, posejao je sjeme budćeg neuspeha – trajnu stagnaciju i okamenjivanje društva. Oslobađanje individualne inicijative i autonomije stvoriće silnu socijalnu energiju na drugoj, zapadnoj strani sveta. Ovome je snažno doprinela i protestanska etika, po nekima i odlučujući činilac u nastanku ranog kapitalizma. Ona razvija tip racionalnog ponašanja koji energiju i snagu pojedinca usmerava u pravcu neumornog sticanja, akumulacije profita.
Moderan „svetski sistem“ se rađa u dugom 16. veku i njegov talas će preplaviti sve zemlje sveta. Majku globalizacije predstavlja modernizacija – rasprostiranje superiornije tehnologije i socijalnih formi na sve šire prostore sveta i njihova stvaralačka imitacija, dok njenog oca predstavlja nasilna ekspanzija „svetskih poredaka“, predvođena moćnim hegemonima koji se smjenjuju na svetskoj areni. Ključni aspekti modernizacije, u tom smislu, su: industrijalizam, moderno tržište, nacionalna država, vladavina prava i demokratija, kao i socijalna prava. Njihovo delovanje se u talasima rasprostire preko lokalnih granica i razara sve barijere, iskorenjuje sve parohijalne prepreke u ljudskoj komunikaciji.