Hartije od vrednosti

Finansijska aktiva, posmatrana u strukturalnom pogledu, sastoji se od velikog broja novčanih i finansijskih instrumenata. Međutim, zbog njihove brojnosti, razumljivo je da su u fokusu razmatranja uzete u obzir samo sledeće vrste finansijske aktive, odnosno finansijskih instrumenata: hartije od vrednosti, depoziti, potraživanja, finansijska prava, žiralni novac, devizna sredstva, i zlato i plemeniti metali. Hartije od vrednosti predstavljaju najveću i najzna-čajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskom tržištu.
U početnom periodu hartije od vrednosti su imale ulogu sredstva plaćanja u platnom prometu. Na bazi njih, faktički, nastao je papirni novac, kao posebna vrsta vrednosnih papira, zatim menice i čekovi. U inicijalnom periodu, čitav tok emisije hartija od vrednosti je bio usmeren u pravcu prikupljanja potrebnih sredstava za finansiranje različitih poslovnih poduhvata, kao što su: kolonijalna putovanja u XVI i XVII veku po zemljama Dalekog Istoka, Male Azije i dr.
Razni autori definišu pojam hartija od vrednosti (vrednosnih papira) na različite načine, jer ne postoji jedinstvena univerzalna definicija.