Istorijski razvoj racunovodstva

UVOD

Računovodstvo je sistematsko prikupljanje, razvoj i analiza informacija o finansijskom stanju jednog preduzeća. Te informacije je moguće koristiti za različite svrhe. Poslodavcima preduzeća one omogućavaju planiranje i kontrolu finansijskih operacija i transakcija, analizu ekonomskog stanja preduzeća u cilju donošenja adekvatnih poslovnih odluka. Državnim organima te informacije pomašu prilikom određivanja visine poreza koju preduzeće treba da plati državi, itd.

Tokom dugog istorijskog razvoja računovodstva, nastajale su njegove različite definicije od velikog broja pojedinaca i računovodstvenih institucija zbog različitih pristupa, tehničke osnove računovodstva, ciljeva i korisnika izveštavanja. Definisanje računovodstva je često istraživački izazov, ali nije ni lagan zadatak računovodstvenih istraživača. Istraživanje uloge i strukture računovodstva je zahtevan istraživački zadatak u savremenim zakonima globalizacije finansijskih tržišta i savremene informatičke tehnologije.
U računovodstvenoj literaturi razvijenih zemalja najčešće se navode sledeći aspekti:
• računovodstvo kao veština, tehnika ili umieće;
• računovodstvo kao naučna disciplina;
• računovodstvo kao uslužna funkcija pravne osobe / kompanije;
• računovodstvo kao dio upravljačkog računovodstvenog sistema pravne osobe / kompanije.

2. Struktura računovodstva
Sadržaj ili struktura računovodstva dinamička je kategorija. Sadržaj se menjao onako kako se menjalo okruženje, pa time i koncept računovodstva. Sadržaj računovodstva direktno je vezan konceptom, odnosno ciljevima računovodstva, pretpostavkama i računovodstvenim načelima. Koncept računovodstva, prema istraživanju američkog AICPA 1959. godine, razvijao se od “tradicionalnog” do “savremenog”.
Prema tradicionalnom konceptu računovodstvo je bilo primarno okrenuto prema kategorijalnom sistemu i računovo dstvenim procedurama u smislu “šta je računovodstvo”. Prema tom konceptu ciljna orijentacija računovodstva je bila sekundarnog karaktera.
Savremeni koncept računovodstva, koji dominira od početka šezdesetih godina do sada, sadržaj računovodstva podređuje ciljevima korisnika računovodstvenih informacija. Korisnici informacija (unutarnji i vanjski) u savremenom konceptu ra čunovodstva su na prvom mestu. Polazeći od ciljeva korisnika ustanovljena je i savremena funkcionalna struktura (sadržaj) računovodstva.
Prema tom konceptu računovodstvo obavlja nekoliko funkcija koje se mogu formirati i kao organizacioni delovi računovodstva, a to su:
• funkcija procesiranja podataka u budućnosti,
• funkcija procesiranja podataka u prošlosti,
• funkcija nadziranja procesiranja podataka i
• funkcija analiziranja podataka.
Računovodstvena teorija i praksa šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka kod nas je prihvatila strukturu računovodstva čiji su sastavni delovi: