Javni dug i privredni rast

Uvod

Republika Srbija je vrlo specifična mala zemlja u kojoj javni dug ubrzano raste, faktori kojiutiču na ovo su mnogobrojni. Period tranzicije kroz koji prolazi je daleko od gotovog, svet sesprema za novi talas svetske ekonomske krize i ekonomija Srbije koja je izuzetno zavisna odstranih faktora je među najugroženijim, takođe državna aparatura je suviše glomazna ineefikasna, zakon o fiskalnoj politici se ne poštuje, država je izložena prekomerenom uvozu izaduživanju što dovodi u problem ravnotežu platnog bilansa.
POJAM JAVNOG DUGA

Javni dug jeste:
1. Dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika,
2. Dug Republike po osnovu hartija od vrednosti,
3. Dug Republike po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima,
4. Dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu kontragarancije koju daje Republika,
5. Dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je Republika dala garanciju;

Cilj upravljanja javnim dugom je da se smanje troškovi zaduživanja Republike u skladu sa
odgovarajućim stepenom rizika.
Upravljanje javnim dugom obuhvata:
1) obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjivanje ili eliminisanje rizika od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika;
2) donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta;
3) praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora;
4) investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budžeta Republike.

Ministar upravlja javnim dugom i priprema strategiju za upravljanje javnim dugom.
Strategija za upravljanje javnim dugom se dostavlja Vladi na usvajanje jednom godišnje.