Koje finansijske institucije predstavljaju potencijalni katalizator kapitala na finansijskom tržištu

FINANSIJSKO TRŽIŠTE
Sva finansijska tržišta, globalna i segmentirana izražavaju odnose dva kljucna ekonomska agregata: ponude i tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata uticu na nivo cena koje se formiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako važe i za segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Finansijsko tržište je mesto objedinjavanja novcanih sredstava iz razlicitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje. Svaki deo tog kapitala teži ka plasmanima sa najvecim prinosom i time se kapital locira tamo gde može doneti više i preduzetnicima i vlasnicima kapitala.

Jedna od najznacajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija. Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde se vrše kreiranje finansijskih instrumenata. Ucesnici na finansijskom tržistu mogu biti suficitarni (sa viskom sredstava) I deficitarni (sa manjkom sredstava) ka kojima se krecu sredstva suficitarnih. Ucesnici na finansijskom tržištu se javljaju kao klasicni finansijski posrednici ( banke ) i institucionalni investitori ( osiguravajuce organizacije i penzioni fondovi ). Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i vlasnicke u zavisnosti od roka njihovog dospeca, kao hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu kapitala. HoV na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom, dok HoVna tržištu kapitala imaju rok dospeca duži od godinu dana. Neke od hartija na tržištu novca su: kratkorocne državne obveznice, depozitni cerifikati, bankarski akcepti, komercijalni zapisi, federalni fondovi, ugovori o rekupovini. Neke od hartija vrednosti na tržištu kapitala: srednjorocne i dugorocne državne obveznice, obveznice lokalnih državnih organa, korporativne obveznice, hipotekarne založnice, obicne akcije, preferncijalne akcije, zamenjive ili kovertibilne hartije od vrednosti. Finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Svi finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi na investitiranje u HoV i tim putem sticu prihode od kojih, odbijanjem svojih obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju cist prihod. Postoje razlicite vrste banaka: centralne banke, komercijalne banke, razvojne banke, poslovne banke, štedionice, emisione, univerzalne i specijalizovane. Depozitne finansijske institucije se nazivaju depozitnim jer osnovni izvor njihovih sredstava cine štedni depoziti. Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajuce kompanije, penzione fondove, finansijske kompanije i investicione fondove.
Klasicna podela finansijskog tržišta na osnovne vrste je: novcano tržište, tržište novcanog kapitala i devizno tržište. Ali pored ove podele postoji podela i na: organizovano i neorganizovano finansijsko tržište, depozitno – kreditno i na tržišta hartija od vrednosti, domace i na medunarodno, tržišta dugovnih i tržišta vlasnickih finansijskih instrumenata, proptna i terminska, primarno i sekundarno.