Konkurentnost kao ključ uspeha preduetništva u Srbiji

S A D R Ž A J:

Uvod 3

1. Konkurentnost 4
1.1. Pojam konkurentnosti 4
1.2. Konkurentnost prema Svetskom ekonomskom forumu 5

2. Mere za prevazilaženje niskog nivoa konkurentnosti domaće privrede 7
2.1. Mere koje treba da preduzima država 8
2.2. Mere koje bi trebalo da preduzima sama privreda 9
2.3. Unapređenje konkurentnosti posredstvom obrazovnog sistema 9

3. Konkurentnost Srbije u 2016. Godini 10
3.1. Stvaranje konkurentske prednosti na primeru preduzeća „Spektar“ Čačak 15
3.1.1. Istorijat 16
3.1.2. Nabavka, prodaja i marketing 16
3.1.3. Konkurencija 17

Zaključak 19

L i t e r a t u r a 20

UVOD

Konkurentnost se definiše kao niz institucija, politika i faktora koji određuju nivo produktivnosti zemlje. Nivo produktivnosti, sa druge strane, opredeljuje održivi nivo prosperiteta koji može stvarati neka privreda. Što je neka privreda konkurentnija, biće sposobnija da proizvede viši nivo dohotka svojim građanima. Nivo produktivnosti određuje stopu prinosa, pa, kako je stopa prinosa ključna za rast privrede, konkurentnija je ona privreda koja ostvaruje brži rast na srednji i dugi rok.

Koncept konkurentnosti otuda uključuje, kako statičke, tako i dinamičke komponente. Mada je produktivnost zemlje jasno određena njenom sposobnošću da održava visok nivo dohotka, ona je istovremeno jedna od ključnih determinanti prinosa koje ostvaruju investicije.
Konkurencija je ključni faktor opstanka i razvoja. Naša privreda se još uvek nalazi u fazi transformacije iz planske u tržišnu, pa se još uvek privikavamo na novo okruženje koje podrazumeva stalnu borbu za svoje mesto na tržištu. Konkurentna privreda obezbeđuje najbolju ponudu stanovništvu, finansijsku stabilnost državi i materijalne pretpostavke opšteg društvenog razvoja.

Konkurentnost srpske privrede je, i nakon deset godina procesa tranzicije, koji je najvećim delom obuhvatio i vlasničku transformaciju bivših društvenih i državnih firmi, i dalje jedan od najvećih problema srpske ekonomije. Najveći broj studija ukazuje na objektivnu mogućnost Srbije da ostvari znatno viši izvoz od onog koji ostvaruje poslednjih godina, a razlozi zašto se to ne dešava mogu se svesti pod jedan zajednički imenitelj koji se naziva konkurentnost domaće privrede. Imajući u vidu stanje u privredi po pitanju njene konkurencije, svi ekonomski analitičari, kao i naučni radnici iz ekonomske branše, se u potpunosti slažu u tome da je konkurentnost domaće privrede vrlo niska i da, kao takva, predstavlja glavnu „kočnicu” za nastup naših privrednika na globalnom tržištu.

Stvaranjem boljeg ambijenta privreda dobija veću šansu da povećanjem svoje konkurencije postigne bolju poziciju u globalnoj privredi. U takvoj situaciji se uvećavaju šanse i državi da buduće obaveze izmiruje na vreme i u celosti, što je od presudne važnosti za očuvanje makroekonomske stabilnosti zemlje.

Cilj rada je da kroz analizu međusobnih odnosa između konkurentnosti, privrednog razvoja i ekonomske politike, ukaže na značaj koji konkurentnost ima za uključivanje u međunarodnu ekonomsku „utakmicu“.
Rad će se sastojati iz tri dela.

U prvom delu rada će biti reči o konkurentnosti uopšte, odnosno o pojmu konkurentnosti i o konkurentnosti prema Svetskom ekonomskom forumu (SEF). Biće prikazano dvanaest stubova konkurentnosti.

U drugom delu rada će biti predložene mere za prevazilaženje niskog nivoa konkurentnosti domaće privrede. Reč je o tri vrste mera: koje treba da preduzima država, koje treba da preduzima sama privreda i obrazovni sistem.

Treći deo rada će obuhvatiti konkurentnost Srbije u 2016. godini. Takođe, biće predstavljeno preduzeće „Spektar“, iz Čačka, kao primer konkurentnog preduzeća.