Krediti

1. POJAM KREDITA

1.1. Pojam i nastanak kredita

Kredit je jedan od najznačajnijih bankarskih poslova. U uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka. Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, zaštita od rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina. ¨U kapitalističkim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svrhe, i to pre svega da se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda.¨ ¨U savremenim uslovima kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi u novcu.¨
Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.
Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomerna ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduženosti što znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.

1.2. Opšte karakteristike kredita

Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa dužniku pravo raspolaganja odredjenom količinom novca, ili nekim drugim pravom na odredjeno vreme i pod odredjenim uslovima (rok, kamata, način vraćanja). Predstavlja oblik finansijskih ulaganja, koje se vezuju za poverenje kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa. Pojam kredita se vezuje za poreklo od latinske reči credo, odnosno credare, što u prevodu znači verovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji vezuje se, takodje, za latinsku reč creditum, što znači kredit ili zajam.
Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos izmedju dva lica, odnosno izmedju poverioca i dužnika, gde je poverilac ono lice koje daje (ustupa) svoju imovinu (novac) drugom licu (dužniku) na odredjeno vreme i pod odredjenim uslovima. Kredit se po pravilu daje uz odredjenu kamatu koja predstavlja naknadu za korišćenje sredstava, koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje. On ustvari predstavlja privremenu uslugu koju čini poverilac dužniku tako što mu ustupa na raspolaganje odredjenu sumu novca ili neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na neki način pravo raspolaganja od sopstvenosti. Bitno je da kod kredita postoji načelo povratnosti, što znači da dužnik ima obavezu da vrati poveriocu uzeti kredit kada istekne rok trajanja kreditnog ugovora. Ovo načelo razlikuje kredit od poklona, dotacija, regresa, subvencija i nekih drugih oblika davanja. Zajam, sa teorijskog stanovišta predstavlja pogodbu po kojoj je jedan ugovarač spreman da ustupi drugom ugovaraču u vlasništvo odredjeni iznos novčanih sredstava, kao i zamenjivih stvari. Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti poveriocu odredjeni iznos sredstava, uz odredjenu kamatu. Iz takve definicije zajma proizilazi da je zajam oblik kredita.
Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivšim socijalističkim zemljama) kredit ima isti značaj. Takodje, u uslovima domicilne privrede i bankarske prakse kredit ima ključnu ulogu, jer postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije.

2. KREDITIRANJE

2.1. Funkcije kredita

Kredit u svim okolnositma ima ključnu ulogu i postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije, jer obezbedjuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotežu robnonovčanih odnosa na tržištu. Za proces reprodukcije nije dovoljno samo obezbediti potrebnu količinu novca pomoću kredita, već je neophodno da taj novac i kredit dodju u pravo vreme i na pravo mesto. U politici plasmana, uloga kredita je najvažnija, izmedju ostalog i zbog toga što kredit ima višeznačne funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi. Kredit kao ekonomska kategorija obavlja sledeće ekonomske funkcije:

1. Mobilizatorska funkcija
Ova funkcija se ispoljava u prikupljanju novčanih sredstava koja su usitnjena i nalaze se u rukama mnogobrojnih vlasnika, a privremeno su van procesa proizvodnje i prometa. Prikupljanje novčanih sredstava je bankarski posao. To banke čine: putem otvaranja računa svojih klijenata, putem obavljanja finansijskih poslova u ime svojih klijenata, putem štednje uz odgovarajuću kamatu.

2. Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji
Kredit ima veoma značajno mesto u procesu reprodukcije, jer se pomoću njega održava stalna likvidnost medju privrednim subjektima. To omogućava kontinuitet proizvodnje, zatim ubrzava razvoj procesa reprodukcije i uskladjuje tržišne odnose ponude i potražnje. ¨Značaj kredita je utoliko veći što se zna da se proces proizvodnje ne može osloniti samo na sopstvene izvore sredstava za finansiranje, već se permanentno moraju pomagati i spoljnim izvorima sredstava, a to su u prvom redu krediti¨.