Kreditni rizik u bankarstvu

Uvod
Razvojem savremenog bankarstva i privrede, izloženost različitim vrstama rizika je postajala sve veća. Uvodjenje finansijskih institucija i instrumenata u savremenim uslovima je postalo mnogo teže, zbog čestih nesigurnosti u okruženju, izazvanih promenama u političkoj, privrednoj i finansijskoj sferi. Rizici su karakteristika svakog bankarskog posla. Banka je okružena drugim bankama, klijentima i ekonomijom u celini, a sve to unosi elemente rizika u poslovanje.Globalizacija i nestabilnost finansijskog tržišta, kao i sve veća konkurencija izmedju banaka, stavljaju pred banke težak zadatak, koji zahteva uvodjenje inovacija u njihovom poslovanju, kao i uspešno upravljanje rizicima. Banke danas ulažu mnogo napora kako bi blagovremeno identifikovale sve vrste rizika i preuzela adekvatne mere koje će zaštititi njihovo poslovanje.
Jedan od najvažnijih rizika s kojima se banka suočava jeste kreditni rizik. Krediti u banci predstavljaju najobimniji deo aktive i u skladu sa tim, kamate na kredite predstavljaju najvažniji izvor prihoda za banku. Zbog toga je upravljanje kreditnim rizikom osnov za uspešno poslovanje svake banke. Kreditni rizik se odnosi na rizik da suprotna strana u ugovoru neće izvršiti obavezu po kreditu ili neće izvršiti u punoj vrednosti ili u trenutku dospeća.

Osnovni problem koji se javlja kod kreditnog rizika jeste neizvršavanje obaveze po finansijskom ugovoru od strane dužnika, usled nemogućnosti ili nepovoljnosti da to učini što može dovesti do nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Iskustva pokazuju da loše upravljanje kreditnim rizikom dovodi do najvećeg dela problema sa kojima se banke susreću danas. Veliki značaj upravljanja kreditnim rizikom proizilazi iz potencijalne opasnosti da veći broj korisnika ne bude u mogućnosti da izmiri svoje obaveze, što može dovesti do insolventnosti banke. Kreditni rizici su uvek pratili bankarske aktivnosti, a njihov uticaj je rastao povećanjem granice gubitaka usled nesolventnosti, pojavom globalizacije, makroekonomske nestabilnosti.

Cilj ovog rada je da pokaže važnost kreditnog rizika i njegovog uticaja na poslovanje finansijskih institucija, kao i to da se kvalitetnim upravljanjem mogu eliminisati problemi i poremećaji koje kreditni rizik može izazvati. Kako bi se izbegao kreditni rizik finansijske institucije moraju imati razvijene sisteme za upravljanje kreditnim rizikom koji će omogućiti procenjivanje, kontrolisanje i neutralisanje rizika, osvajanjem novih instrumenata, strategija i tehnika. Svi faktori koji utiču na pojavu kreditnog rizika se istražuju u procesu finansijske analize, odnosno analize kreditne sposobnosti preduzeća. Cilj upravljanja kreditnim rizikom je da se na adekvatan način kontroliše izloženost kreditnom riziku, da se prate evenualna pogoršanja i da se preuzimaju preventivne mere ukoliko je to potrebno.

I Rizici u bankarstvu
1.1.    Pojam i značaj rizika
Upravljanje rizicima kao naučna disciplina je relativno nova I njen nastanak je bio uslovljen ekonomskim krizama u svetu I globalizacijom svetskog tržišta. Ono obuhvata identifikaciju, merenje, praćenje, i kontrolisanje rizika. Kada je reč o bankarstvu, banka kao organizacija sa specifičnom finansijskom strukturom je izložena isto tako srecifičnim rizicima, kojima treba upravljati na adekvatan način.
Prvi korak kod utvrdjivanja rizika jeste njegovo sagledavanje, kako bi se utvrdio način na koji će se upravljati rizikom i način svodjenja rizika na najmanju moguću meru. Prvo će se izvršiti identifikacija različitih oblika, zatim merenje rizika pomoću kvantitativnih metoda i definisanje postupaka kojima će se upravljati tim rizicima. Kraće rečeno, upravljanje rizicima podrazumeva identifikaciju, merenje, praćenje i kontrolisanje rizika.
Rizici, kao mogućnost apsolutnog ili relativnog gubitka, u odnosu na očekivanja u poslovanju banaka su karakteristika svakog bankarskog posla, a osvajanjem novih instrumenata, tehnika i strategija, novih bankarskih proizvoda, a naročito finansijskih derivate, lista rizika se neprestano širi. Neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama, promenama depozita i sa nesposobnošću dužnika da vrati kredit, a i pod dejstvom faktora kao što su deregulacija, moralni hazard, kao i ulaskom banaka u poslove koji ranije nisu bili tradicionalno bankarski.