Međunarodno ekonomski odnosi – Carine

CARINE

Carina je određeni iznos u domaćoj valuti koji vlasnik robe plaća državi prilikom prelaska robe preko državne granice. Ona predstavlja najstarije i najprihvatljivije sredstavo spoljnotrgovinske politike. Naziv carina se koristi za vrstu indirektnog poreza koji se napaćuje u spoljnotrgovinskom prometu. Carine predstavljaju za duže vreme nepromenjiv instrument spoljnotrgovinske politike. To znači da se carine ne mogu brzo menjati i bez odgovarajuće zakonodavne, u pravilu vremenski duge procedure.Carine su jedan od najznačajnijih javnih prihoda. Javljaju se u starom Egiptu i starom Rimu. U feudalnom periodu carine su uglavnom bile prisutne u unutrašnjem robnom prometu i ubrajale su se kretanjem roba iz jednog u drugo mesto. U modernom smislu, carina se smatra dažbinom (indirektnim porezom) koji se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu određenog iznosa, a po utvrđenim carinskim stopama u carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina koja se naplaćuje na robu koja se izvozi iz zemlje i to najčešće, iz socijalnih razloga. Na primer, naplatu ovakve carine u Indiji koja je uvedena na žitarice i neke druge prehrambene artikle, kako bi se sprečio izvoz istih roba. Na taj način, omogućava se putem ove carine zadržavanje istih roba na indijskom tržištu, u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva. Iz tih razloga, ovakve izvozne carine, nazivaju se i socijalnim carinama. Savremena carina ima ulogu prije svega da zaštiti domaću proizvodnju i da joj omogući adekvatniji i uspešniji razvoj.
Domaći kupac je motivisan, vrlo često, da se opredeljuje za kupovinu domaće robe, pod uslovom da je ista približnog kvaliteta ili čak i malo lošija od inostrane uvozne robe, na koju je naplaćena carina. Ovo i zbog činjenice, da je domaća roba ne samo što je jeftinija u odnosu na inostranu, nego i iz razloga što je često za nju obezbeđen adekvatniji i brži servis, a nekada i kupovina na kredit.Carina pored tog primarnog dejstva, ima i sekundarnu ulogu, tj. da se ne može zanemariti ni njen fiskalni efekat da ona predstavlja i značajan izvor prihoda država i njenog budžeta. U ranijim periodima, ovaj je odnos bio obrnut, pa je primarna uloga carina bila fiskalna, a sekundarna zaštita domaće proizvodnje. To se, međutim, može reći i danas za niz država, azijskog i afričkog kontinenta, kod kojih su stope u carinskoj tarifi enormno visoke i kreću se u rasponima od 150% – 300%. Fiskalna komponenta carina ogleda se u prikupljanju prihoda za ostvarenje javnih potreba, mada je u praksi teško utvrditi šta dominira: ekonomsko-politička ili fiskalna komponenta carine. U funkciji fiskalnog instrumenta osnovni nedostatak carina sastoji se u nestabilnosti prihoda. Carinski prihodi su po pravilu zavisni od faktora, koje je često teško utvrditi, budući da se javljaju kao posljedica primarne ekonomsko – političke funkcije carina, što direktno utiče na njihove fiskalne efekte. Pri razmatranju fiskalnog efekta carina, treba imati u vidu, da se carine kao prihod relativno lagano ubiru i da carinski obveznici pružaju naplati carina relativno mali otpor, obzirom da se iznos plaćene carine uračunava u cijenu uvezenog proizvoda i da ga carinski obveznik po pravilu prevaljuje na konačnog potrošača. To se vrši u svim slučajevima izuzev kada je carinski obveznik istovremeno i krajnji potrošač.
Prema navedenom, ciljevi uvođenja carina su različiti, ali su najvažniji sledeći:
• Fiskalni ciljevi: Uvođenje carine imaju za cilj da se osiguraju potrebna javna sredstva državi, odnosno društvenoj zajednici, tj. da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva državi.
• Ekonomski ciljevi: Uvođenje carina mogu biti raznovrsni i brojni. Pre svega, domaća privreda se može štititi carinom ili samo određena privredna grana od spoljne konkurencije. Carinom se može povećati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj određene grane. Pri tome, ako je osnovni cilj uvođenje carina osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih tj. javnih rashoda, onda je primaran fiskalni cilj uvođenja carine. Međutim, ako se carina uvodi zbog zaštite domaće privrede onda je primaran ekonomski cilj uvođenje carine.

• Socijalni ciljevi: Uvođenje carine ogledaju se u tome da se kroz sniženje carina na određene proizvode koji su bitni za životni standard određenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje tj. stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje u značajnoj mjeri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju carine, dok drugi u carinama vide značajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva.