Monetarna ekonomija Evropske unije

UVOD
Ocene doprinosa regionalnih integracija rastućoj globalizaciji veoma su oprečne. To se ističe naročito u domenu procena koliko regionalne integracije doprinose liberalizaciji međunarodne trgovine. Može se reći da problem proističe iz samog karaktera integracije. Najbolja solucija bila bi slobodna trgovina i nesmetano kretanje faktora proizvodnje, zašta je uslov svet bez ikakvih distorzija… Argumenti za i protiv, skeptični stavovi o korisnosti regionalnih integracija, ili oni koji osvetljavaju specifične aspekte, prisutni su u velikoj i širokoj lepezi. Često su povezani sa pitanjem otvorenosti privrede prema inostranstvu.
Međunarodna trgovina i međunarodni trgovinski odnosi naročito su dobili na značaju u savremenim tržišnim uslovima u procesu globalizacije, kako ekonomskog tako i političkog sistema. Globalizacija predstavlja proces koji međunarodnoj ekonomiji daje novu dimenziju koja podstiče i usavršava međunarodnu razmenu. Globalizacija sprečava svaku autarhiju i podstiče liberalizaciju. Da li je to stvarno tako?
Prema podacima svetske trgovinske organizacije danas u svetu postoji oko sto regionalnih trgovinskih sporazuma. Od tog broja više od 80% svih regionalnih sporazuma se odnosi na regionalne trgovinske sporazume. Zbog potrebe ovog master rada mi ćemoo se usredsrediti na Evropsku uniju i njenu monetarnu ekonomiju.
Ideja monetarne unije je veoma stara i smatra se da potiče iz antičkih vremena. Osim antičke Grčke i Starog Rima i njihovih osvojenih teritorija, kao oblike monetarnih unija treba pomenuti i monetarnu uniju Engleske i Škotske (1707), monetarnu unifikaciju Italije (1861), Latinsku monetarnu uniju (nastalu na predlog Belgije, 1865), skandinavski monetarni sistem (1873-1920), monetarnu uniju između Belgije i Luksemburga (1923), kao i monetarnu unifikaciju zapadne i istočne Njemačke u periodu nakon Hladnog rata.
EU se figurativno prikazuje kao konstrukcija ujedinjena pod istim krovom, sa tri stuba. EMU je deo prvog stuba u strukturi EU.
Ideja za stvaranje EMU je prvi put pomenuta na samitu u Hagu 1969, zatim je zanemarena, da bi ’80-ih počele pripreme za uvođenje nove valute.
Prvi značajan korak je bilo uvođenje EMS (Evropskog monetarnog sistema) 13. marta 1979, na osnovu odluke Saveta ministara sa Briselskog samita 1978. EMS se zasnivao na mehanizmu ograničenja za međusobne fluktuacije valuta zemalja članica EU pod nazivom ERM (Exchange Rate Mechanism). To je bio sistem fiksiranih deviznih kurseva koji bi se povremeno prilagođavali tržišnim kriterijumima. Uveden je i EKI (ECU – European Currency Unit) – monetarna jedinica koja je predstavljala različite fiksirane količine svake od valuta u EMS-u. Pre nego što je 1979. nazvana ECU, monetarna jedinica se zvala UA – Unit of Account i EUA – European Unit of Account.
EMS je nastao zbog straha pojedinih Zemalja, kao što su Nemačka, Austrija, Belgija, Holandija i Luksemburg, da će usled inflatornih drugih valuta njihova valuta postati skuplja i otežati izvoz. Zemlje sa inflatornom valutom su imale probleme sa uvozom, koji je neprestano poskupljivao, a tu spadaju Italija, Španija i Portugal. Španija je ušla u EMS 1989, Britanija 1990, a Portugal 1992. godine.
U stručnim i naučnim krugovima Evropska unija je široko zastupljena tema na prostoru zemalja koje teže da postanu njeni punopravni članovi. Literatura je sve bogatija sadržajima vezanim za EU iz raznih oblasti (politike, prava, ekonomije, ekologije, ljudskih prava, tehnologije, poljoprivrede i tako dalje). Takođe, svi mediji pružaju mogućnosnost javnosti da konstantno prati informacije, direktno ili indirektno vezane za Evropsku uniju. Uprkos tome, građani nemaju pravu predstavu šta ona predstavlja, a i ako je imaju, uglavnom je ispunjena predrasudama i zabludama. Sadržaj rada teži da pruži jasniju sliku monetarne ekonomije Evropske unije, njenu specifičnost i koji su razlozi njenog nastanka i postojanja, prvenstveno sa ekonomskog aspekta.