Monetarna ekonomija i savremeni novac

Uvod
Novac predstavlja specifičnu vrste robe koja se upotrebljava kao opšte sredstvo razmene. Novac kao i svaka druga roba ima vrednost i upotrebnu vrednost. NJegov upotrebna vrednoste se ostvaruje preko njegovih funkcija. Kao najvažnije funkcije novca javljaju se novac kao sredstvo razmene, novac kao sredstvo plaćanja, novac kao mera vrednosti, novac kao blago i svetski novac. Sve funkcije novca, kao i njegove karakteristike objašenjene su detaljnije u radu.
U radu je objašnjena i monetarna politika. Ona predstavlja jedan od najvažnijih delova ekonomske politike, pored fiskalne politike, čiji je osnovni zadatak regulisanje količine novca u opticaju. Kao nosioci monetenarne politike javlja se centralna banka i poslovne banke, gde se kao osnovni nosilac monetarne politike javlja centralna banka. Centralna banka se javlja uglavnom kao državna banka, kao banka banaka, koja preko instrumenata monetarne politike reguliše količinu novca u opticaju, obezbeđuje uslove za normalno funkcionisanje poslovnih banka, održavanje likvidnosti poslovnih banaka kao i brine se o stabilnosti domaće valute. Tako da centralna banka ima za ciljeve koje su od opštedruštvene koristi a ne sticanje profita, to znači da je ona neprofita organizacija. U radu naznačeni su i instrumenti monetarne politike kojima se ostvaruju postavljeni ciljevi.
Svaka zemlja u savremenim uslovima se ne može posmatrati potpuno izolovano, bez ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Sve zemlje na neki način učestvuju u međunarodnim ekonomskim odnosima, tako da sam obasnio i pojam i značaj spoljne trgovine. Da bi došlo do međunarodne trgovine neophodno je utvrditi i devizni kurs, kojim se izražava odnos jedne valute prema drugoj valuti, kako bi došlo do plaćanja u inostranstvu.
1. Karakteristike novca i funkcije novca
Novac je sredstvo koju javnost prihvata kao sredstvo plaćanja, međutim i za razmenu i merilo vrednosti svih drugih roba i usluga. Razmenjivost za sve robe i usluge, čini novac posebnom ili retkom robom (roba nad robama), koja u sebi sadrži, u prikrivenom stanju, sve druge robe. Prihvaćenost opštim sredstvom razmene uslovljena je sledećim osobinama novca u savremenoj ekonomiji:
a. Prenosivost – novac mora biti pogodan za nošenje i prenos radi transakcija na različitim lokacijama,
b. Trajnost – novac mora posedovati fizičku trajnost,
v.Deljivost – mora postojati mogućnost deljivosti novca na jednake delove ( npr. 1 US dolar = 100 centi),
g. Standardizovanost – novčanice se ne smeju razlikovati po obliku i kvalitetu i
d. Prepoznatljivost – novac mora biti poznat, prepoznatljiv, čime se olakšava njegova primena i zaštita od falsifikata.
Novac je opšteprihvaćeno sredstvo razmene. Novac je roba kao i svaka druga roba. On kao i svaka druga roba ima upotrebnu vrednost i vrednost. Razlika postoji jedino u tome što ova roba ima i jednu posebnu upotrebnu vrednost tako što se pojavljuje kao opšti ekvivalent u razmeni roba. Ta posebna upotrebna vredost novca proizilazi iz njegovih sledećih funkcija:
– novac kao sredstvo razmene,
– novac kao sredstvo plaćanja,
– novac kao mera vrednosti,
– novac kao blago i
– svetski novac.

1.1 Novac kao sredstvo razmene

Pre postojanja novca razmena se odvijala u obliku trampe. To je takva razmena u kojoj se jedna roba menja za drugu, odnosno to je razmena u kojoj je prodavac ujedno i kupac. Prodajući svoju robu, on automatski kupuje drugu robu, kao što je slučaj i sa osobom sa kojom razmenjuje svoju robu.
Trampa podrazumeva uvek dvostruku saglasnost potreba. Postojao je još jedan problem u razmeni robe za robu a to je problem deljivosti. Bilo je potrebno da postoje saglasnosti ne samo oko vrste proizvoda koje su predmet razmene, već i oko njihovih količina. Pojavom novca, ovi se problemi jednostavno prevazilaze. Sada se novac pojavljuje kao posrednik u razmeni pa se prvo roba prodaje za novac pa se onda tim novcem kupuje željeno dobro. Na taj način, čin prodaje se odvaja od čina kupovine. Novac u funkciji sredstva razmene u velikoj meri je olakšao razmenu. Bilo je dovoljno da vlasnik robe pronađe bilo koga kome je njegov proizvod potreban i razmeni ga za novac, a potom pronađe vlasnika robe koja je njemu potrebna i kupitu robu, bez obzira šta treba njenom vlasniku.
Međutim, pojava novca dovela je do nastanka problema koji nisu postojali u uslovima trampe. U uslovima razmene se javlja mogućnost da se neka roba proda, ali se istovremeno ne kupi druga. Proizvođač može odlučiti da privremeno zadrži novac i za njega ništa ne kupi. To znači da će neko na tom tržištu biti u poziciji da ne uspe realizovati svoju proizvodnju, a to onda znači da taj proizvođač neće moći nabaviti dobro za novi ciklus proizvodnje, čime može doći do poremećaja u celom sistemu društvene reprodukcije. Za razliku od robe, koja u jednom momentu izlazi iz prometa i odlazi u proces proizvodnje, novac stalno cirkuliše na tržištu. On prelazi od jednog vlasnika do drugog ali ne izlazi iz prometne oblasti. To stalno kretanje novca u prometu nazivamo opticaj novca.