Nacionalna ekonomija

Uvod:

U predhodnom izlaganju razmatrali smo pitanja izvoza i metoda formiranja akumulacije. Na ovom mestu bavićemo se problemima njeene upotrebe koji su u stvari vezani za investicionu politiku, za obim, strukturu i ekonomske efekte investicija.
Treba praviti strogu razliku između akumulacije i investicija, te akumuliranja i investiranja.

1. Pojam i vrste investicija

Investiciona politika, obim i struktura investicija i ekonomska efikasnost investicija determinišu materijalne delove društvene repredukcije.
Investicionom politikom se stvaraju uslovi za pravilan izbor ekonomskih prioriteta i takvu kombinaciju proizvodnih faktora koja pruža najveće izglede za povećanje proizvodnje.

Što se tiče obima i strukture investicija, potrebno je vrlo precizno naglasiti da je pitanje obima akumulacije vrlo značajno za privredni razvoj ali da vrlo često i veći značaj ima pitanje njene racionalne upotrebe.
Da bi razumeli neka suštinska pitanje iz oblasti investicija, ukazaćemo prethodno na osnovnu podelu i vrste investicija. Privredne investicije služe neposrednom uvećanju proizvodnog potencijala privrede, a njihov materijalni oblik predstavljaju sredstva rada i predmeti rada.
Neprivredne investicije obuhvataju investiciona ulaganja namenjena podizanju objekata društvenog standarda ili administracije. Ne učestvuju neposredno u proizvodnji materijalnih dobara, ali predstavljaju svojevrstan uslov proizvodnje, te posebno utiču na njen obim, kvalitet i efikasnost.

Za pravilno vođenje investicione politike važno je odrediti pravilan odnos između privrednih i neprivrednih investicija.

Investicije, kojima se održava nepromenjeni nivo materijalne proizvodnje, odnosno ostvaruje samo redovna zamena postojećeg kapitala, predstavljaju deo privrednih investicija namenjen za prostu reprodukciju.
Privredne investicije se dalje dele na investicije u osnovna i investicija u obrdna sredstva. Pretežniji deo investicija koje se ulažu u sredstva za rad su investicije u osnovne fondove, a drugi deo je namenjen ulaganjima u predmete rada.

Sa gledišta društvene reprodukcije, privredne investicije u osnovna i sredstva se dele na bruto i neto investicije. Neto fiksne investicije neposredno potiču iz nacionalnog dohotka i ravne su akumulaciji umanjenoj za ulaganje u zalihe.