studenti
Mesto za uspešne studente

Osiguranje kao neophodnost u spoljnotrgovinskom poslovanju

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Osiguranje predstavlja ugovor između dve strane (osiguravača i osiguranika) u kojem osiguravač (obično osiguravajuće društvo) pristaje obeštetiti osiguranika za jasno definisane gubitke. To čini uz naknadu u vidu plaćanja redovne premije. U suštini, to je metoda prebacivanja rizika od pojedinca na veću grupu ljudi koja isto plaća premiju osiguranja.Osiguranje predstavlja vid nadoknade za događaje koji će se možda desiti u budućnosti i posle kojih osiguranik ima ekonomsku štetu. Svoje začetke osiguranje ima u antičkim vremenima. Čak i tada je postojala potreba da se rizik privređivanja na neki način obezbedi. Iako je tadašnja proizvodnja prevashodno služila za zadovoljavanje životnih potreba, zaštita je predstavljala imperativ za mnoge. Osiguranje kao takvo se prvi put pojavljuje u drevnom Hamurabijevom zakonu iz 2250. p.n.e. Prvi tragovi o osiguranju predstavljaju uredbe gde učesnici trgovačkog karavana imaju međusobnu obavezu da nadokande štetu koja bi nastala u slučaju napada razbojnika. U Siriji i Palestini su postojali fondovi za naknadu štete koje su stočari stvarali kako bi se članu kome bi se smanjio broj stočnih grla, usled napada razbojnika ili divljih životinja, nadoknadila šteta. Prema Talmudu u Persijskom zalivu važile su Hamurabijeve smernice za osiguranje trgovačkih tovara. Ovakav vid pomorskog osiguranja su koristili Grci i Rimljani. Solon (640-588. godine p.n.e.) objedinjuje grupe ljudi istog filozofskog ili političkog ubeđenja u društva – heterie, kao nosioce uzajamnog osiguranja gde je svaki nosioc jednako izložen riziku. U antičkom Rimu osnivala su se religiozna udruženja koja su, pored funkcije služenja obreda i religijskih tumačenja, imala i ulogu pomoći svojim članicama. Plaćanjem prijema i mesečne članarine osnivao se fond iz koga su u slučaju nesreće ili smrti člana isplaćivale određene novčane sume. Ovakva vrsta udruživanja se nije ograničavala samo na religijske oblike, postojala su vojnička i trgovačka udruženja slične namene. Propast Rimskog carsta je u mnogo čemu usporio razvoj ljudske civilizacije na prostoru Evrope. Raspadom Rimskog carstva počinje period poznatiji kao Srednji vek koji je trajao od 5 veka nove ere do pojave renesanse u 15. veku. Posle raspada Rimskog carstva nastaje zatišje u poslovima osiguranja sve do srednjeg veka.U Lombardiji se nalaze prvi tragovi pomorskog osiguranja gde se nalazi prva sačuvana polisa iz 1182. godine2 . U vremenskom rasponu od XII do XV veka postoji više od 400 sačuvanih polisa. Za ovaj period karakteristično je postojanje esnafa, statutarnih zatvorenih udruženja gde su se prava i obaveze njegovih članova određivala statutima. Pomorsko osiguranje počev iz Italija brzo se širilo po Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj i Engleskoj.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.