Osnovi preduzetnistva

UVOD

Preduzetništvo kao ideja, staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen. Vezuje se za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija, rađanje novih ideja, rešavanje problema na nov način, a sve u cilju zadovoljenja čovekovih potreba.

Preduzetništvo kao nezaobilazan segment razvoja i napretka svake moderne regije otvara nova radna mesta i pokretačka je snaga privrede, a razvijanjem preduzetništva snažno potpomažemo društveni razvoj. Za uspešnog preduzetnika od presudne je važnosti poznavanje zakonodavne regulative i administrativnih uslova, širokog spektra poslovnih disciplina te usvajanje praktičnog preduzetničkog iskustva.

Preduzetništvo je proces u kojem se gotovo ni iz čega gradi nešto.
(Timmons, Babson.
Preduzetništvo predstavlja spremnost pojedinca ili više partnera da uz određeno ulaganje kapitala i preuzimanje rizika zbog delimične neizvesnosti pokrene poslovni poduhvat sa ciljem stvaranja profita. To je način poslovnog delovanja u kojem preduzetnik odlučuje šta, kako i za koga nešto kreira (proizvod, uslugu) a sve kroz preduzetnički poduhvat, o sopstvenom trošku i uz određenu dozu rizika, s ciljem sticanja dobiti.

Suština preduzetništva je u akciji, stalnom traženju novih ideja, maštovitosti u pronalaženju novih mogućnosti u poslovanju, pouzdanoj intuiciji i proceni te veštini i odlučnosti. Preduzetništvo predstavlja način razmišljanja i nije usko vezano samo za posao. Preduzetničko razmišljanje vrlo je važno – veže se za kreativnost, sistemski pristup problemu, proaktivnost…

Preduzetnici su osobe koje preuzimaju inicijativu i donose promene u okruženja. Preduzetnik je pokretačka snaga preduzetničkog procesa – osoba/pojedinac, koji stvara novu vrednost i u tom procesu preuzima rizik gubitka novca, vremena ili nekog drugog oblika vrednosti proizvoda ili usluge. Preduzetnik je osoba koja je kreativna, ambiciozna, uporna, predana onome što radi, orijentisana ka rezultatima, sigurna i dobro je umrežen – poznaje ljude i ljudi poznaju njega. Očigledno je da preduzetnik mora imati određene sposobnosti kao i lične osobine koje bi trebalo da razvija i usavršava u spoljašnjem okruženju.

Pokretanje sopstvenog posla kao najčešće aktivnosti koja se vezuje za pojam preduzetništva, ima svoje karakteristike, dobre i loše strane, probleme i načine rešavanja.
1. POJAVA i RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA

Preduzetništvo postaje značajno tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Sve do tog vremena u ekonomskoj teoriji i u privrednim strategijama razvoja najveća se pažnja, i u najrazvijenijim privredama sveta, poklanjala velikim kompanijama. Problemi koji su se tada javili: pojava inflacije, smanjenje potražnje, stvarne potrebe kupaca, pad proizvodnje sedamdesetih godina prošlog veka, prouzrokovali su pojavu preduzetništva (pojavu malih i srednjih preduzeća) na koje počinje da se gleda kao na “spasitelja” koji će promeniti poslovni svet i norme koje su vladale do tada. Produktivnost (kao uspešno obavljanje nekog posla u odnosu na iskorišćene resurse; kvantitativni izraz između obima proizvodnje, usluga ili prometa i količine utrošene radne snage) i zaposlenost predstavljaju centralna pitanja rasta i razvoja. Visokorazvijene zemlje su shvatile da ukoliko ne bude povećanja produktivnosti i zaposlenosti, neće biti ni daljeg razvoja. Šta su tada bile moguće posledice ostanka na starom, forsiranja starih obrazaca i načina poslovanja? Pad životnog standarda, koji bi doveo do eventualnih socijalnih, društvenih i političkih problema. Tražilo se rešenje – a to je tada upravo bilo preduzetništvo.

Sredinom 20.veka dolazi do tehnološkog diskontinuiteta i oslobađanja preduzetničke inicijative.
Osnovni razlozi važnosti preduzetništva nalaze se u činjenici da ono prvenstveno predstavlja izvor novih poslova, da se kroz mala i srednja preduzeća koja su usko povezana sa preduzetništvom obezbeđuje i podstiče ekonmski rast i proizvodnja na jednoj teritoriji, modifikuje se i podstiče konkurencija, stvaraju potpuno novi proizvodi/usluge i nove tehnologije.

Kao ključni rezultati preduzetništva moglo bi se navesti sledeće:
Preduzetnička inteligencija – kreiranje sopstvenog posla nije samo stvar samozapošljavanje već i izgledniji i brži način napredovanja
Negovanje porodičnog posla
Podsticanje preduzetništva u ostalim sistemima poslovanja

Pored ovih rezultata, preduzetništvo je sa sobom donelo i nove oblike organizacije posla, nova tržišta, nova preduzeća, nove proizvode/usluge, nove tehnologije. Sa praktičnog stanovišta preduzetništvo predstavlja aktivnost ulaganja kapitala radi zadovoljavanja nepokrivene tražnje za novim ili postojećim proizvodima/uslugama na određenom tržištu sa ciljem ostvarivanja dobiti, uz preuzimanje rizika.

Preduzetništvo se obično vezuje za pokretanje sopstvenog novog malog biznisa, sopstvenog posla. To je samo delimično tačno. Da bi neko preduzeće bilo preduzetničko, u teorijskom smislu, ono mora da ima i neke posebne karakteristike (a ne samo da bude novo i malo). Mora da se zasniva na inovaciji, na “kreativnoj destrukciji postojećeg”.

Preduzetnički način razmišljanja danas je neophodno primeniti u svim oblastima i na svim nivoima razmišljanja i delovanja: na nivou pojedinca, preduzeća kao celine ali i samog društva.

Preduzetništvo je na prvom mestu način razmišljanja. Preduzetničko ponašanje podrazumeva spremnost za ulazak u rizik i simisao za samostalnost i samoispunjenje. Preduzetništvo se može razviti u bilo kojem sektoru privrede i u bilo kojoj vrsti poslovne delatnosti. Važno je zbog mogućnosti otvaranja novih radnih mesta (i time bolje zapošljavanje). Putem preduzetništva jačaju se lični potencijali – ne samo materijalni motivi nego i samoostvarenje, sloboda, samostalnost, izazov. S obzirom da velik broj malih i srednjih preduzeća obezbeđuju velik spektar proizvoda, i samim kupcima odnosno korisnicima usluga se povećava izbor a cene su niže. Preduzetništvo poboljšava društveni i socijalni potencijal – odgovornije ponašanje preduzeća, uvažavanje interesa kupaca, uvođenje socijalne i ekološke svesti.