Osnovni ekonomski zakoni

Uvod

Privredni život čini skup pojedinaca, njihovih potreba i ciljeva, postupaka i aktivnosti koje ti pojedinci preduzimaju da bi svoje ciljeve ispunili i potrebe zadovoljili, organizacija i institucija koje osnivaju da bi ostvarivali svoje interese. Aktivnosti pojedinaca, samih ili udruženih u određene organizacije, različite su i usmerene ka različitim ciljevima koji su veoma često međusobno suprotstavljeni tako da ishodi isprepletenih uzajamnih delovanja pojedinaca izgledaju kao proizvod čiste slučajnosti. Međutim, u privrednom životu postoje određena pravilnosti koje se manifestuju bez obzira na volju učesnika privrednog života. Te pravilnosti čine ekonomske zakone.

Pojam ekonomskih zakona

Predmet izučavanja ekonomskih nauka predstavljaju upravo ekonomski zakoni kao izraz suštine ekonomskih odnosa. Za ekonomske zakone je karakteristično to da deluju u masi, kao suma najrazličitijih aktivnosti subjekata privrednog života. Zadatak ekonomije je u otkrivanju ekonomskih zakona kako bi se preko njih spoznali načini funkcionisanja privrede, a samim tim i načini da se na privredna kretanja utiče.

1Ekonomski zakoni poseduju određene specifičnosti koje ih čine drugačijim od prirodnih zakona. Najočiglednija razlika između ekonomskih i prirodnih zakona je u tome što se prirodni zakoni manifestuju uvek na isti način ako su uslovi u kojima se odigravaju isti. To nije slučaj sa ekonomskim zakonima pre svega zbog toga što oni deluju u ljudskom društvu u kome se stvari nikada ne odvijaju na isti način. Za vršenje eksperimenata u prirodnim naukama moguće je obezbediti laboratorijske uslove u kojima će se posmatrana prirodna pojava analizirati. Ekonomski zakoni deluju u ljudskom društvu u kome potpuno iste uslove nije moguće ostvariti. Zbog toga je ekonomske zakone potrebno analizirati i verifikovati putem statističke analize odnosno preko većeg broja posmatranih slučajeva kako bi se primetila pravilnost u ponašanju ekonomskih pojava.

Da bi se bolje razumele i uzročno-posledična priroda, ali i statistička priroda ekonomskih zakona potrebno je bolje se upoznati sa osobinama ekonomskih zakona. Osnovne osobine ekonomskih zakona su: -objektivnost, -manji stepen opštosti u odnosu na prirodne zakone, -ispoljavaju se kao dugoročna tendencija.

Objektivnost ekonomskih zakona sadržana je u tome što se ekonomski zakoni ispoljavaju nezavisno od naše volje. Čak i ako ne razumemo suštinu delovanja ekonomskih zakona ili ako svoje aktivnosti sprovodimo u suprotnosti sa njima, ekonomski zakoni će ipak delovati. Pretpostavimo da postoji preduzeće koje posluje u okviru određene privrede. Pretpostavimo dalje da to preduzeće ignoriše postojanje, na primer, zakona tražnje i ponude po kome se sa padom cene određene robe povećava tražnja, a smanjuje ponuda te robe. To preduzeće će u tom slučaju sa padom cene robe koju proizvodi povećavati proizvodnju, njegovi troškovi će rasti, a prihodi će se smanjivati. To će na kraju neminovno dovesti do velikih gubitaka, pa i do bankrota. Činjenica da preduzeće nije poslovalo u skladu sa zakonom ponude i tražnje nije sprečilo taj zakon da zaista i deluje.
Ekonomski zakoni imaju manji stepen opštosti u odnosu na prirodne zakone. Dok prirodni zakoni važe uvek, ekonomski zakoni uslovljeni su istorijski (vremenski), društveno i prostorno što znači da zavise od datog tipa ekonomskih odnosa. Najopštiji ekonomski zakoni su oni koji predstavljaju suštinske osobine privređivanja i takvi ekonomski zakoni najduže važe – zakon o vremenskoj kontinuiranosti proizvodnog procesa, zakon o ravnoteži proizvodnje i potrošnje, zakon o ograničenosti ekonomskih dobara itd. Nešto manjeg stepena opštosti su zakoni koji važe u različitim društveno-ekonomskim formacijama kao što su zakoni koji se tiču robne proizvodnje – zakon vrednosti, zakon ponude i tražnje, zakon društvene podele rada itd. Konačno, najmanji stepen opštosti imaju ekonomski zakoni koji se odnose na samo jednu fazu razvitka proizvodnih odnosa – robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam. Naravno, kapitalizam je kao epoha u razvoju proizvodnih odnosa proučen najbolje i postoji veliki broj ekonomskih zakona koji se odnose na ovaj period. To su, na primer, zakon viška vrednosti, zakon rente, zakon profita, zakon najamnine, zakon akumulacije i centralizacije kapitala itd.