Pravila finansiranja

Pravila finansiranja

POJAM PRAVILA FINANSIRANJA
Pod pojmom pravila finansiranja podrazumeva i označavaju se kriterijumi za izbor sredstava finansiranja, odnosno norme za pribavljanje kapitala iz određenih poslovnih aspekata. Osnovna svrha pravila finansiranja jeste da posluže preduzeću kao smernice za donošenje odluka o finansiranju. Pravila finansiranja poslovnih sredstava preduzeća nastala su kao rezultat pokušaja finansijske teorije i prakse da identifikuju i postave univerzalne norme ili standarde koji bi važili za sve privredne subjekte i sve uslove privređivanja.To je kompleksna disciplina, pa stoga je to nemoguće ustanoviti. Tako postoje „Zlatna“ pravila finansiranja koja imaju različite uloge:

1. Služe kao smjernice za donošenje odluka o finansiranju (izvora i pojedinih obrtaulaganja u aktivi),
2. Pravila finansiranja imaju ulogu normala. Sva pravila finansiranja odnose se samo na bilans stanja. Po finansijama u kapital se ubraja sopstveni kapital i dugoročni izvori finansiranja.
Rukovođene tim idejama teorija i praksa su pronašle veći broj pravila koja se tiču komponovanja strukture finansiranja i sredstava privrednih subjekata, a koja danas imaju karakter klasičnih ili tradicionalnih pravila finansiranja.

Pravila finansiranja u kvantitativnom smislu određuju:

•  strukturu kapitala, odnosno predstavlja odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala (vertikalna pravila finansiranja),
•  relacije pojedinih dijelova uloženih sredstava posmatranih po roku vezanosti (imobilizacije) i pojedinih dijelova kapitala posmatranih po roku raspoloživosti, (horizontalna pravila finansiranja).

Vertikalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz strukturu izvora obezbedi sigurnost dužnika i poverioca, rentabilnost uloženih sredstava i autonomija dužnika. horizontalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz relaciju pojedinih delova sredstava i pojedinih delova izvora sredstava obezbeđuje likvidnost. Ovako postavljena pravila finansiranja imaju višestruku ulogu:
1. Svaki privredni subjekt unapred zna kako treba da oblikuje strukturu izvora i kako da postavi relaciju između pojedinih delova sredstava i izvora, što mu sa aspekta finansiranja obećava sigurnost, nezavisnost, rentabilnosi i likvidnost;
2. U finansijskoj analizi pravila finansiranja imaju ulogu normale, što znači da se stvarno stanje upoređuje sa normalom i tako utvrđuje odstupanje od normale, prema tome slede u zaključci finansijske analize o finansijskoj situaciji privrednog subjekta;
3. Pri oceni kreditne sposobnosti budućeg dužnika od strane budućeg poverioca, pravila finansiranja imaju ulogu kriterijuma čije zadovoljavanje uslovljava da sebudući dužnik kvalifikuje kao kreditno sposoban.
U stručnoj literaturi postoje različite definicije u kvantitativnom smislu pojedinih pravila finansiranja, a pored toga nema ni jedinstvenog mišljenja o njihovoj valjanosti.