Pravo i regulativa EU

1.Evropski Parlament

Evropski parlament (EP) je jedna neposedno birana ,parlamentarna institucija Evropske unije.Zajedno sa Savetom Evropske unije,on čini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisivan je kao jedno od najmoćnijih zakonodavnih tela na svetu.
Parlament i Savet čine najviše zakonodavno telo unutar Unije.Međutim,njihove moći su ograničene na ovlašćenja koja su zemlje članice prenele na Evropsku zajednicu.Stoga Parlament ima malo uticaja na oblasti politike koje su zemlje članice zadržale ili su unutar druga dva od tri stuba Evropske unije.Za razliku od većine nacionalnih parlamenata,Evropski parlament nema pravo zakonodavne inicijative i iako je on „prva institucija“ evropske unije (koja se prva navodi u Ugovorima i ima ceremonijalno prvenstvo nad svim moćima na evropskom nivou),Savet ima veće moći u oblastima zakonodavstva u kojima se ne primenjuje procedura koodlučivanja (sa jednakim pravima izmena i odbacivanja).

Evropski parlament

Od 1970.godine,Evropski parlament,zajedno sa Savetom,ima kontrolu nad budžetom EU,i na kraju procedure usvaja budžet u celini. Parlament takođe vrši demokratski nadzor nad Evropskom komisijom,uključujući i pravo veta nad postavljenjem predsednika i celokupnkog sastava Komisije,kao i pravo izglasavanja nepoverenja Komisiji.EP praktikuje i politički nadzor nad svim drugim institucijama Unije.
Parlament čini 785 članova Evropskog parlamenta, koji predstavljaju drugo po veličini demokratsko biračko telo na svetu (nakon Indije) i, sa 342 miliona građana sa biračkim pravom, najveće nadnacionalno biračko telo u istoriji. Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim biračkim pravom, svakih pet godina od 1979. Izbori za Evropski parlament održavaju se u svakoj državi članici posebno, nezavisno (mada ponekad istovremeno) od nacionalnih ili lokalnih izbora. U Parlamentu su predstavnici više velikih sveevropskih političkih grupacija, kao i najvažnijih politikčih stranaka zemalja članica.

Sedište Evropskog Parlamenta je u Strazburu, gde se i održavaju redovne mesečne plenarne, glasačke, četvorodnevne sednice, kako je propisano protokolom u Amsterdamskom ugovoru. Iz praktičnih razloga, međutim, tokom većeg dela meseca, pripremne zakonodavne radnje, sednice odbora, i dodatne plenarne sednice se održavaju u Briselu, gde su locirane i ostale institucije Unije.