Srbija u vihoru ekonomske globalizacije i svetske krize

II Uvod

Prethodnih godina svetska ekonomija je bila pogođena krizom sa finansijskog tržišta, tržišta nekretnina i poremećajima na tržištu robe široke potrošnje. Finansijska kriza krajem leta 2007. prve naznake imala je na američkom hipotekarnom tržištu, nakon godinu dana ozbiljnije je potresla i ostale segmente finansijskog tržišta, da bi posledično izazvala veći broj bankrotstava, merdžera, i primorala vlasti SAD i zemalja zapadne Evrope na intervencije koje će trajno uticati na promenu finansijskog sistema u svetu. I pored tih mera, koje su bile usmerene pre svega na podršku ključnim institucijama, stabilizaciju tržišta, sve u cilju povratka poverenja u finansijski sistem, tržište je ostalo nestabilno.

Postalo je jasno da je i poslednja finansijska kriza započeta na američkom hipotekarnom tržištu krajem 2007. godine dobila globalne razmere i da se sa finansijskog sve više prenosi na realnu sferu većine zemalja.

Metodologijom u ovom istraživanju ćemo nastojati da racionalnim putem, tj. putem deduktivnog metoda dođemo do valjanih, objektivnih, pouzdanih i preciznih informacija. Deduktivnim metodom polazimo od stanja svetske ekonomije, zatim svetske ekonomske krize i Srbije, da bi na kraju dosli do same teme rada – uticaj svetske ekonomske krize na privredu Srbije.

1. Izloženost domaćeg finansijskog sistema aktuelnoj krizi
Kriza sa hipotekarnog tržišta se već početkom 2008. godine prenela na finansijsko tržište. Svetske berze su već tada osetile pad vrednosti berzanskih indeksa. Kako se bližila eskalacija krize, došlo je do drastičnog pada obima i vrednosti transakcija. I u Srbiji, efekti svetske finansijske krize su prvo bili vidljivi na berzi. Krajem septembra na Beogradskoj berzi je obim prometa prepolovljen, dok je broj transakcija u odnosu na prethodni kvartal smanjen za trećinu.

Prilikom analize uticaja svetske finansijske krize na stabilnost nacionalnog finansijskog sektora, treba uzeti u obzir nekoliko činjenica. Prvo, u bilansnoj sumi domaćeg bankarskog sistema dominantno učešće od 75% imaju banke u stranom vlasništvu. Drugo, zaduživanje banaka u inostranstvu predstavljalo je značajan izvor finansiranja domaće kreditne aktivnosti tako da je izloženost finansijskog sistema deviznom riziku izuzetno visoko. Treće, najveću ranjivost domaćeg finansijskog sistema predstavlja visoko učešće indeksiranih kredita (oko 70%), što povećava devizni i kamatni rizik. Kako su i realni sektor (zbog relativno niskog učešća izvoza u BDP-u) i stanovništvo (zbog primanja u dinarima) izloženi deviznom riziku, nominalna depresijacija utiče na povećanje nenaplativosti kredita i narušava kvalitet aktive bankarskog sektora. Pošto se domaće aktivne kamatne stope usklađuju s kretanjem kamatnih stopa na svetskom finansijskom tržištu, dolazi do rasta kamatnog rizika. Ove činjenice odlučujuće ukazuju na kanale kroz koje svetska finansijska kriza može da se prelije na domaći finansijski sistem.

S druge strane postoje i ohrabrujuće činjenice. Nalazi izveštaja o poslovanju bankarskog sektora u Srbiji u trećem kvartalu 2008. godine, ukazuju da je nacionalni bankarski sektor u proces eskalacije svetske finansijske krize ušao relativno zdrav. Banke u Srbiji nisu bile izložene kontaminiranim kreditima niti su kreditni plasmani bili izloženi visokom stepenu rizika.

U poređenju sa zemljama u okruženju, banke u Srbiji su kao izvor finansiranja kreditne aktivnosti najviše koristile dokapitalizaciju, budući da su prudencijalnim merama Narodne banke obavezane na usklađivanje stanja bruto plasmana stanovništvu sa osnovnim kapitalom (prema važećoj regulativi, taj racio iznosi 150%). Mada su ove mere prvenstveno bile usmerene na ograničavanje prekomernog zaduživanja stanovništva, u novonastalim kriznim uslovima su bile više nego dobrodošle jer visok nivo kapitala bankama obezbeđuje otpornost na šokove. Otuda je jedan od osnovnih vidova podrške vlada pojedinih država likvidnosti finansijskih institucija upravo kupovina akcija i jačanje kapitalne baze.

Ipak, efekti finansijske krize su vidni. Ono što je očigledna posledica jeste usporavanje kreditne aktivnosti u Srbiji. Opšte nepoverenje na svetskom finansijskom tržištu, koje se ogleda u smanjenoj raspoloživosti sredstava finansiranja, rastu kamatnih stopa i rastu premije rizika, imaće za posledicu otežan pristup kreditima u narednom periodu. Smanjena likvidnost matičnih banaka uticaće i na deviznu likvidnost domaćih banaka, budući da je dotok inostranih sredstava finansiranja ograničen. Više kamatne stope na svetskom tržištu uticaće da se preduzeća manje direktno zadužuju u inostranstvu.

Period kreditne ekspanzije u Srbiji, koji je trajao otprilike dve godine i sa kojim se centralna banka borila različitim merama monetarne politike i prudencijalne kontrole, izgleda da je eskalacijom svetske finanisjke krize okončan. Zahvaljujući povećanom stepenu restriktivnosti monetarne politike u zemlji, kao i brojnim merama prudencijalnog karaktera, kreditna aktivnost banaka, naročito prema stanovništvu, već je izvesno vreme usporena. Banke su prestale da inostrane izvore sredstava koriste kao dominantan izvor finansiranja i preorijentisale su se na prikupljanje domaće štednje. Radi izbegavanja izdvajanja devizne obavezne rezerve, banke su klijente direktno usmeravale na zaduživanje u inostranstvu. Međutim, zbog pogoršavanja uslova zaduživanja preduzeća u inostranstvu, primetan je trend kanalisanja kreditnih zahteva ka bankama čiji je depozitni potencijal dominantno oslonjen na domaću štednju.