Tržište kapitala

UVOD

Reč kapital potiče od latinske reči caput, što znači glava. Ova reč se prvi put koristi u srednjem veku sa širenjem trgovačkog bogatstva i pojavom kredita. Ono što se sada, kao i tada, podrazumjevalo pod kapitalom jeste ukupnost dobara koja donose kamate ili profit.
Trgovina kapitalom podrazumeva trgovinu likvidnim novcem i drugim finansijskim instrumentima na rok duži od jedne godine.
Tržište kapitala je institucionalno organizovan prostor, sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje, u okviru koga se u tačno određenom vremenu, precizno utvrđenim pravilima, organizovano susreću ponuda i tražnja standardizovanog tržišnog materijala kojim se trguje na ovom tržištu.  Ovo je tržište na kome se trguje dugoročnim finansijskim instrumentima ( akcijama i obveznicama najviše ).
Osnovna funkcija tržišta kapitala jeste da okupi lica koja imaju višak kapitala ( suficit ) i lica kojima je taj kapital potreban, odnosno oni koji imaju deficit. Pored ove osnovne funkcije, tržište kapitala ima za cilj i da alocira prikupljeni kapital od suficitarnih lica  najefikasnije moguće.
Na tržištu kapitala se trguje vlasničkim i dugovnim hartijama od vrednosti. Iako i dugovne i vlasničke hartije od vrednosti imaju osnovnu funkciju imaju za cilj da obezbede novac, one se bitno razlikuju, o čemu će se govoriti u daljem tekstu.
U ovom seminarskom radu biće obrađeni primarno i sekundarno tržište kapitala sa svojim osnovnim instrumentima i institucijama.

1. PRIMARNO TRŽIŠTE AKCIJA I INICIJALNA  JAVNA PONUDA
1.1.   Osnovna obeležja primarnog tržista akcija i akcijskog kapitala

Tržišta akcija omogućavaju deficitarnim jedinicama da efikasno i jeftino obezbede sredstva za poslovanje. U zamenu za sredstva, korisnici sredstava daju vlasnička prava u kompaniji, kao i novčani tok u obliku dividende. Te korporativne akcije služe preduzećima kao izvor finansiranja, pored finansiranja dugovnim instrumentima  ili zadržanim profitom.  Obične akcije su vlasničke HOV, koje predstavljaju vlasničke udele u preduzeću.
Emitenti akcija mogu biti: kompanije, preduzeća, banke i druge depozitne i nedepozitne institucije. Za razliku od obveznica koje obezbeđuju unapred poznati prinos u obliku kamate, akcije vlasniku ne obezbeđuju unapred poznat zagarantovan prinos. Prinos zavisi od rezultata rada privrednih subjekata koji su do kapitala došli emisijom akcija.
Akcije kao sertifikati u suvlasništvu simbolizuju vlasništvo nad a) određenim delom kapitala i b) određenim udelom imovine. Sa ovog stanovišta analize razlikujemo:
1.    akcionarska društva kod kojih je u registar upisana veličina osnivačkog akcionarskog kapitala uplaćenog od strane akcionara, a sva ostala imovina u bilo kom obliku je vlasništvo akcionarskog društva, i može postati vlasništvo akcionara samo u slučaju likvidacije akcionarskog društva i
2.    suvlasnička društva kod kojih je u registar upisana imovina svakog od suvlasnika, bez obzira na oblik i način tog učešća. To podrazumeva da se suvlasništvo ne ostvaruje  samo uplatom u kapitalu, već može biti izvršena i unošenjem određene imovine ili prava  u to društvo.

Osnivanje akcionarskih društava se ostvaruje emisijom i plasmanom akcija. Prve emitovane akcije se nazivaju osnivačke akcije, i samo se kod njih prodajna vrednost
Poklapa sa nominalnom vrednošću. Svaka nova emisija se vrši radi povećanja osnivačkog kapitala, a akcije kojima se to postiže nazivaju se novim akcijama ili mladicama. One se uvek prodaju po ceni koja je veća od nominalne vrednosti. Ta razlika između nominalne i prodajne vrednosti naziva se kapitalna dobit ili kapitalni višak, i uplaćuje  se u fond akcionarskog društva.
Ako su akcije skupe za investitore, emitent može da poveća broj akcija, ne menjajući njihovu ukupnu vrednost splitovanjem, tj. tzv. cepanjem emisije. Takođe je moguće i obrnuto cepanje emisije kada se veći broj akcionara zamenjuje manjim, radi povećanja cene akcija. Osnovna obeležja akcija kao i različitosti između finansiranja akcijama i obveznicama su:
1.    Kod vlasničkih instrumenata, kompanije emitenti nisu obavezni da plaćaju dividendu.Ona je promenljiva veličina i zavisi od rezultata poslovanja i odluka skupštine  akcionara, dok kod dugovnih instrumenata emitenti  vrše isplatu kamate i glavnice bez obzira na poslovne rezultate.
2.    Obveznice nose niži nivo rizika, atime i niži prinos, a akcije nose veći rizik i, analogno tome, veći prinos. Ovde treba naglasiti da prihod instrumenata akcijskog kapitala čine: dividenda i kapitalna dobit, koja predstavlja razliku između tekuće cene akcija i cene akcije po kojoj je vlasnik kupio akciju.   Akcije nude investitorima dvodelnu stopu prinosa. Prvi deo je kapitalna dobit, ako se tokom vremena cena poveća. Drugi deo je isplata dividende akcionaru. S obzirom da su dividende promenjljive, dobit akcionara se računa za vremenski period t-1 do t, tj.: