Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja

Upravljanje raspodelom

Lanac nabavke se može posmatrati kao skup preduzeća kroz koja se kreće određeni proizvod na putu ka krajnjem kupcu. On pokriva celokupan fizički prosec, počev od nabavke sirovina, preko svih faza procesa proizvodnje određenog proizvoda, njegovog skladištenja, distribucije i prodaje krajnjem kupcu.
Upravljanje lancem nabavke se može posmatrati kao upravljanje svim aktivnostima koje imaju za cilj stvaranje zadovoljstva kod krajnjeg kupca tj. fizičko kretanje i prenos robe i usluga prema korisnicima. Sprecifikacija i vreme isporuke se zajedno opisuju frazom „na vreme i u potpunosti“, i direktni su rezultat upravljanja raspodelom. Ta fraza najbolje i opisuje zadatak upravljanja raspodelom.
• Strategisko upravljanje lancem nabavke
Je povezivanje dobavljača i kupca pregovaranjem i ostvarivanjem dogovora koji vodi do zadovoljstva kupca proizvodom i uslugama, uz ostvarivanje koristi i zarade za sve učesnike koji se nalaze u lancu nabavke;
• Operativno upravljanje lancem nabavke
Ovakav vid lanca nabavke predstavlja kontinualno planiranje, ravoj, kontrolu, informisanje i praćenje akcija u okviru i između lanca nabavke u cilju ostvarivanja integrisanog procesa nabavke koji dovodi do realizacije strategiskih ciljeva.

Svaki dobar informacioni sistem za lance nabavke mora da zadovolji nekoliko principa, ukoliko se želi kvalitetno upravljanje informacijama i tokovima informacija. To su sledeći principi:
• Dostupnost podataka i njihova dinamika
Podaci moraju biti na raspolaganju u svim delovima lanca nabavke u bilo kom trenutku njegovog funkcionisanja;
• Tačnost podataka
Podaci koji se nalaze u informacionom sistemu moraju apsolutno realno da oslikavaju realno stanje u fizičkom sistemu;
• Upravljanje na osnovu izuzetaka
Omogućava neometani rad u nepredvidivim situacijama. Ova karakteristika predstavlja jedan od najvažnijih zahteva koji se postavlja pred kreatore informacionih sistema;
• Standardizacija i fleksibilnost
Standardizacija postupaka, upotreba istog bar-koda, standardizacija sistema označavanja resursa u okviru svih organizacija koje čine lanac nabavke, pružaju mogućnost olakšane i ubrzane komunikacije između delova lanca.

Kriterijumi koji utiču na formiranje lanca nabavke

Prilikom formiranja lanca nabavke moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
1. Međusobne veze – jedan od najvažnijih faktora koji određuje uspeh poslovanja svake organizacije. Svaka od aktivnosti, utiče na narednu aktivnost, čak i u situacijama kada se te aktivnosti obavljaju u različitim organizacijama;
2. Ekonomija obima – od izuzetnog je značaja, ali samo u slučajevima kada se troškovi proizvodnje smanjuju sa povećanjem obima proizvodnje. Postoje fiksni i varijabilni troškovi. Ovi prvi su uvek isti bez obzira na promene obima proizvodnje, a drugi su u direktnoj proporciji sa pormenama obima proizvodnje;
3. Sposobnost učenja – se ogleda u sposobnosti da se na vreme uoči potencijalni problem, da se definiše njihov sadržaj i uzroci i da se na kraju nađe najbolje moguće rešenje. Ova sposobnost omogućava organizaciji da ostvari troškovne prednosti i prednost razlike;
4. Način korišćenja sopstvenih kapaciteta – može da ima jako veliki uticaj na fiksne troškove proizvodnje, kao i na način na koji se ti troškovi raspoređuju na različite proizvode iz proizvodnog programa određenog preduzeća;
5. Međusobni odnosi – obuhvataju sve ranije navedene kriterijume naravno uz dopunu i proširivanje. Ovaj kriterijum implicira deljenje i zajedničko korišćenje resursa kroz ceo lanac nabavke, i podstiče veći nivo poverenja i saradnje;
6. Integracija – to je sustina upravljanja lancem nabavke. Zadatak joj je da poveže delov različitih organizacija koje učestvuju u nekom lancu;
7. Terminiranje izlaska na tržište – značajno je za konkurentsku poziciju određene firme. Ukoliko organizacija izbaci novi proizvod na tržište ona ostvaruje prednost razlike, ali mora da sprovodi marketinšku kampanju, konkurencija to može da iskoristi ako brzo odreaguje i plasira svoj sličan proizvod na tržište. Tako će ostvariti troškovnu prednost jer neće morati da ulaže sredstva u marketing. Drugi način da dobije korist je da proanalizira proizvod, usavrši ga ili pojeftini njegovu proizvodnju i na taj način ostvari prednost razlike ili troškovnu prednost.
8. Diskreciona politika – neke organizacije ili celog lanca nabavke može da se odnosi na široki spektar odluka, principe poslovanja, koji nemaju direktne veze sa proizvodom, ali utiču na neke aspekte formiranja njegove cene (korišćenje ekološkog materijala, isporuka u određenom period…).
9. Lokacija – proizvodnog pogona ili magacina u značajnoj meri utiče na ukupne troškove. Tu su i troškovi energije, troškovi stručnih kadrova. Na uspešnost poslovanja utiče i razvijenost infrastrukture, udaljenost proizvodnih i skladišnih prostora poslovnih partnera.
10. Institucionalni faktori – predstavljaju ekstrerne faktore. Oni obuhvataju zakonsku regulativu i poresku politiku neke države.