Uticaj nacionalne kulture na organizaciono ponasanje

1.    UVOD

Organizaciono ponašanje je naučna disciplina koja se bavi istraživanjem ponašanja ljudi u organizacijama da bi se njegovim razumevanjem, predviđanjem i usmeravanjem poboljšale organizacione performanse i povećalo zadovoljstvo članova organizacije. Organizaciono ponašanje je posebna naučna disciplina ili polje istraživanja. Cilj organizacionog ponašanja je da razume, predvidi i da da preporuke kako da se oblikuje, usmerava ili utiče na ponašanje ljudi u organizacijama.
Veliki uticaj na organizaciono ponašanje ima i nacionalna kultura. Pod nacionalnom kulturom podrazumevamo skup pretpostavki, verovanja i vrednosti koje su pripadnici određene nacionalne zajednice prihvatili. Ona predstavlja obrazac mišljenja, osećanja i delovanja koje svaka osoba stekne u detinjstvu i zatim primenjuje kroz čitav život.
Istraživanja u oblasti uticaja nacionalne kulture na menadžment imaju za cilj da utvrde odnose između dimenzija nacionalne kulture kao nezavisnih varijabli i različitih menadžerskih koncepata, tehnika ili metoda kao zavisnih varijabli. Dve osnovne pretpostavke od kojih polaze ova istraživanja jesu:
1)    Menadžment teorije i prakse su manifestacija vrednosti zajednice koja ih je kreirala i imaju ograničenu vrednost u kulturnom ambijentu koji se razlikuje od onoga u kome su nastale
2)    Konzistentnost menadžerske prakse sa kulturnim pretpostavkama i vrednostima zajednice gde se one sprovode vodi ka većoj efikasnosti i boljim performansama.
Globalizacija je glavni razlog za porast interesovanja za uticaj nacionalne kulture i inter – kulturalni menadžment. Najveći korisnici rezultata istraživanja su zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju jer kompanije u ovim zemljama nastoje da primene menadžerske tehnike i metode sa zapada.

2.    DIMENZIJE NACIONALNE KULTURE

Prema Hofstede-u razlikujemo pet dimenzija nacionalne kulture:
1.    Distanca moći
2.    Izbegavanje neizvesnosti
3.    Individualizam-kolektivizam
4.    Muške-ženske vrednosti
5.    Dugoročna-kratkoročna perspektiva
Distanca moći predstavlja nivo do koga se očekuje razlika u nivoima moći. Visoka distanca moći ukazuje na to da se u organizaciji očekuje da dominiraju pojedinci koji imaju određeni nivo moći nad drugima. Niska distanca moći pokazuje uverenje da svi zaposleni treba da imaju ista prava.
Izbegavanje neizvesnosti predstavlja granicu do koje društvo prihvata neizvesnost i rizik.
Kolektivizam predstavlja čvršću socijalnu strukturu u kojoj svaki pojedinac ima pravo da očekuje od zajednice da se brine o njemu i njegovoj užoj porodici dok za uzvrat on toj zajednici iskazuje punu lojalnost.
Individualizam implicira labavu socijalnu strukturu u kojoj je svaki pojedinac u potpunosti odgovoran za svoju sudbinu.
Socijalne implikacije muškog i ženskog pola nalaze svoj odraz u dimenziji nacionalne kulture nazvanoj muške-ženske vrednosti. Muške vrednosti su : agresivnost, postignuće, sticanje materijalnih dobara. To čini kulturu u kojoj se nečija vrednost dokazuje rezultatom i sticanjem materijalnih dobara. Ženske vrednosti su : međuljudski odnosi, kvalitet života, balans i harmonija. To čini kulturu u kojoj se vrednost dokazuje samim postojanjem.
Način reagovanja na neizvesnost, promene, razlike i konflikte, određen je u društvu stepenom izbegavanja neizvesnosti kao dimenzijom nacionalne kulture. Izbegavanje neizvesnosti u nacionalnoj kulturi je stepen do koga se pripadnici te nacionalne kulture osećaju ugroženim u uslovima neizvesnosti, nejasnoća i različitosti. Naknadnim uključivanjem u istraživanje azijskihkultura dodata je još jedna dimenzija, a to je dugoročna odnosno kratkoročna orijentacija