studenti
Mesto za uspešne studente

UTICAJ TEHNIKE I TEHNOLOGIJE NA RAD U SAVREMENOM DRUŠTVU

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

 

Tehnologija integralno obuhvata odnos čoveka prema prirodi i društvu i napore koje preduzima u cilju zadovoljenja svojih potreba. Tehnologija je skup veština, znanja i sposobnosti da se prave i upotrebljavaju korisne stvari. Tehnologija je opštetehnička disciplina koja izučava tehničke i materijalne elemente proizvodnje i to kako sa aspekta međusobnog dejstva sredstava za rad i predmeta rada, tako i sa gledišta promena na predmetima rada do kojih dolazi u toku proizvodnog procesa, ali i vrste i kvaliteta proizvoda.
Poreklo reči tehnologija je u grčkim rečima tehne, koja označava veštinu, umeće ili znanje da se nešto uradi ili obavi određeni posao, i logos, koja znači nauka. Proizilazi da tehnologija predstavlja veštinu i umeće koje čovek primenjuje da bi u prirodi i društvu zadovoljio svoje potrebe. Dakle, tehnologija obuhvata sredstva, načine i oruđa koja su rezultat čovekovih napora da, pre svega, opstane kao živo biće, t. zadovolji egzistencijalne potrebe, a zatim da zadovolji i ostale potrebe, kao što su potrebe za obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom, kreativnošću i dr.
Čovekove potrebe mogu biti:
• Materijalne – Fiziološke (biološke), zdravstvene, sigurnosne i dr.
• Nematerijalne – Potrebe za samopotvrđivanjem (kreativnošću), autonomijom, obrazovanjem, statusne potrebe, ljubav i pripadnost i dr.
Istoriju ljudskog društva karakterišu stalni napori usmereni ka unapređenju korišćenih alata, materijala, tehnike i tehnologije. Pojedine etape u razvoju – kameno, bakarno, bronzano i gvozdeno doba – razlikuju se po materijalima, oruđima i korišćenim tehnologijama.

1. Pojam i definicija tehnologije

Termin tehnologija se često upotrebljava kada su u pitanju pronalasci iz najnovijeg perioda kao npr. radar, laser, ultrazvuk, infracrveni zraci, mikroprocesor, magnetna rezonanca, telefaks, internet, digitalne tehnogije i sl. Međutim, i prastari izumi kao što su: vatra, koplje, luk i strela, klin, poluga, čekrk, točak, dizalica, barut, ralo, slova i sl. su primeri tehnologije, odnosno tehnoloških otkrića. Ljudi su počeli da koriste tehnologiju pretvaranjem bogatih prirodnih resursa u jednostavna oružja i oruđa (nalazišta kremena, gline, bakra, gvožđa i dr.). Tako, na primer, samo praistorijsko otkriće vatre je veoma značajno povećalo količine raspoložive hrane za ljude iz tog perioda. Dakle, može se zaključiti da je tehnologija širok pojam koji u sebe uključuje kako jednostavne alate (kao što su npr. nož, sekira, lopata, ćuskija, kosa i sl.), tako i najsloženije mašine koje su proizvod savremenih tehnologija (npr. komputer, svemirski brod, akcelerator čestica, skener i sl.).
Imajući u vidu da je tehnologija danas veoma rasprostranjena, značajna i zastupljena u svim aktivnostima kojima se čovek bavi, različiti autori različito definišu i obašnjavaju pojam tehnologije. Ipak, polazeći od cilja ovog rada, prednost dajemo sledećim definicijama: „Tehnologija, u najširem smislu predstavlja koriščenje prirode u svrhu čovekovih materijalnih dobitaka.
„Tehnologija predstavlja primenu naučnog znanja u praktične svrhe ljudskog života.“
„Tehnologija se javlja kao rezultat delovanja čoveka na prirodu i društvo i, pri tome, iznalaženja najpogodnijih oblika instrumenata, metoda i sredstava za prilagođavanje prirode i društva svojim potrebama, t. za unapređenje njegove kreativnosti i delovanja u svojoj prirodnoj i društvenoj okolini.“
„Tehnologiju određujemo kao skup tehnika i metoda koje proširuju mogućnost ljudskog delovanja i pomažu njegovom upravljanju društvenim procesima, a proizvod su naučnih rešenja, ili drugačije rečeno – tehnologija se može odrediti kao skup programa, putem koga se realizuju ljudske potrebe. Program je tada skup aktivnosti koje vode ostvarenju nekog cilja, a pod aktivnostima se podrazumeva interakcija subekata i obekata“.
„Svaka aktivnost koja stvara vrednost koristi neku tehnologiju pomoću koje kombinuje kupljene inpute i ljudske resurse da bi proizvela neki autput. Svaka aktivnost koja stvara vrednost uključuje tehnologiju, bez obzira da li su pitanju stručna znanja, postupci ili tehnologija ugrađena u procesnu opremu.“
Tehnologija je prisutna u čitavom društvu, u oblasti materijalne proizvodnje i u društvenim delatnostima. Tehnologija obuhvata metode, sredstva za rad, proizvodne postupke, materijale, ali tehnologija predstavlja i društveni odnos, kao i smisao za organizovanje i upravljanje znanjem u cilju njegove korisne primene. Tehnologija je sadržana u svim operacijama u kojima se stvara nova vrednost, bez obzira da li se radi o novom proizvodu ili usluzi.
Tehnologija se oduvek bazirala na osnovnim prirodnim naukama: fizici, hemiji, biologiji, geologiji i dr. Međutim, tehnologija je velikim delom bazirana i na matematici, a sve veći značaj dobijaju i veze sa psihologijom, sociologijom, medicinom, naukom o radu i dr. Isto tako, tehnologija je usko povezana sa ekonomijom i organizacijom. Veze tehnologije i ekonomije su veoma tesne i kompleksne. Može se reći da danas praktično nema naučne discipline koja nije od interesa za modernu tehnologiju.
Tehnologija ima jednu veoma značajnu osobinu: naime, tehnologija sama sebe razvija, odnosno tehnologija omogućuje da bude sve više tehnologije, što konačno ima za rezultat opštedruštveno ubrzanje.
Tehnološki pronalasci sačinjeni su od tri međusobno povezane faze u samorazvijajućem ciklusu. Prvo postoji kreativna, primenjiva ideja. Drugo, praktična primena. Treće, njeno rasprostiranje u društvu. Proces je potpun kada difuzija tehnoloških izuma povratno osigurava proizvodnju novih stvaralačkih ideja.
1.1. Priroda, čovek, društvo i tehnologija

U početku su autori tehnologiju isključivo definisali i tumačili dovodeći je u vezi sa stvaranjem materijalnih dobara. Tehnologija predstavlja korišćenje prirode u svrhu čovekovih materijalnih dobitaka. Priroda postavlja izazove i ograničenja koji utiču na materijalni položaj ljudi, a uklanjanje tih ograničenja je ono čime se tehnologija bavi. Danas u literaturi preovladava širi pristup tumačenju i definisanju pojma tehnologije, uzimajući u obzir njeno prisustvo u svim oblicima ljudskih aktivnosti, u materijalnoj proizvodnji i van materijalne proizvodnje, kao i efektie i uticaje tehnologije na sve oblasti čovekovog života i delovanja.
Na osnovu prethodnih konstatacija, može se zaključiti da postoje kompleksni odnosi u okviru sistema priroda – čovek – društvo – tehnologija, pri čemu se tehnologija može staviti u centar tih odnosa bliske povezanosti i međuzavisnosti. Odnos između prirode, čoveka i društva se preko tehnologije povezuje u jedan zaokruženi i zatvoreni sistem. Ovakav pristup tehnologiji ima za cilj da potencira značaj tehnologije u odnosu čoveka prema prirodi i društvu, jer preko tehnologije čovek deluje na prirodu i društvo i na taj način zadovoljava svoje potrebe.
Čovek, delujući na prirodu i društvo, razvija tehnologiju zavisno od svojih potreba i ciljeva društva. Prema tome, tehnologija nije neka natprirodna i nekontrolisana sila iznad čoveka, već čovek svojim aktivnim odnosom prema prirodi i društvu razvija tehnologiju podređenu njegovim potrebama. U ovom međusobnom odnosu čovek je primaran, jer on je taj koji inicira naučno-istraživački rad, sprovodi ga, stvara nove tehnologije, koje primenjuje i koristi rezultate te primene.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.