Ekonomska geografija

Osnovna funkcija ekonomske geografije jeste da razvija prostorna znanja i mišljenja, i sintentizuje raznovrsna znanja i informacije o svetu koji nas okružuje. Ekonomska geografija predstavlja prostornu sintezu prirodnih (fizičkih), socijalno-ekonomskih, ekoloških i tehnoloških informacija, zbog čega ona u sistemu ekonomskog obrazovanja vrši važnu funkciju u razvoju prostorne, ekološke, sistemske i problemske komponente mišljenja. Sa druge strane, ekonomska geografija povezuje ekonomske i geografske nauke, i čini most između njih. Zbog svojih osobina ona je jednim delom geografska, a drugim delom ekonomska nauka.
Povezujući prirodne, ekonomske i socijalne probleme u jedan sistem, ona zapravo proučava problem ekonomsko-ekološkog razvoja. Prema tome, економско-geografsko mišljenje ima više komponenti:
1.Prostornu, koja je veoma važna za ekonomiste zbog pravilne alokacije firmi, tržišta roba i za uspešno vođenje firmi. Prvo pravilo za uspešan biznis je naći tržište, a tržište ima svoje razmere i lokaciju u prostoru.
2.Ekološku, koja je važna zbog ekonomske ekspertize investicionih projekata, ekologizaciju ekonomskih delatnosti.
3.Sistemsku (problemsku), koja je bitna za ekonomiste pri donošenju ekonomskih odluka i rešenja, s’ obzirom da se savremeni svet stalno usložnjava i što nastaje sve veća međuzavisnost faktora, koje ekonomisti moraju imati u vidu.
Ekonomska geografija se pojavljuje kao bazna nastavna i naučna disciplina za čitav kompleks ekonomskih disciplina. Sa prostornom komponentom tesno su povezane svetska, nacionalna i regionalna ekonomija, ekonomija grada (urbana ekonomija) i prostorna ekonomija.
Sa ekološkom komponentom povezane su ekonomija resursa, ekonomija korišćenja prorode, ekološka ekonomija i ekološko-ekonomski problemi velikih gradova.
Sa sistemskom komponentom povezane su uporedna ekonomija, ekonomija pojedinih država (međunarodnih grupacija), regionalna ekonomija, regionalna politika i međunarodni biznis.
Ekonomsku geografiju u širem smislu možemo definisati kao nauku o uzajamnim prostornim relacijama prirodnih uslova i resursa, stanovništva i privrede u geo-prostoru (na površini Zemlje i u akvatoriji Svetskog okeana), i o uticaju prirode na život društva i obrnuto, o uticaju ekonomske delatnosti na prirodu.
Ekonomska geografija izucava razvoj teritorijalno-ekonomskih kompleksa njihove prirodne I demografske uslove I resurse,razvoj ekonomskih grana I centara kao I grane neproizvodne sfere. U novije vrijemepod uticajem teorije sistema predmet se definise kao izucavanje teritorijalnih,socijalno-ekonomskih sistema.

2. Mjesto ekonomske geografije u sistemu nauka
Ekonomska geografija sveta je naučna disciplina, koja proučava svetsku privredu sa aspekta geografskih faktora – razmeštaj proizvodnje glavnih objekata trgovine, robnih tržišta u pojedinim zemljama i svetskih puteva trgovine, a takođe strukture ekonomskog prostora. Pojam »svetska privreda« (nem. – Weltwirsschaft, engl. – World Economy), pojavio se u drugoj polovini XIX veka i početkom XX veka, u vezi s brzim rastom obima svetske trgovine. Takav porast razmene pojavio se kao rezultat ukidanja ograničenja u međunarodnoj podeli rada od strane tadašnje vodeće ekonomske sile sveta – Engleske. Ta era je trajala od 1846. godine do Prvog svetskog rata.
U definisanju pojma i suštine svetske privrede postoje tri pristupa:
1. Jedan od njih definiše svetsku privredu kao sistem međunarodnih ekonomskih odnosa, što se svodi na na »vidljive elemente (spoljnja trgovina, strane investicije, transfer tehnologija i t. d.).
2. Drugi se odnosi prema svetskoj privredi kao »internacionalizovanim« sektorima nacionalne privreda, koji neposredno učestvuju u međunarodnoj podeli rada.
3. Treći je sumativni pristup, pri kojem se svetska privreda shvata kao prost skup svih nacionalnih ekonomija.
J. Valerštajn je definisao širi pojam nego što je svetska privreda, pojam svetskog sistema (svet-sistema), koji uključuje, po njegovom mišljenju, tri uzajamno povezane arene kolektivne akcije – ekonomsku, političku i socijalno-kulturnu. Za objašnjenje savremenih promena u sistemu svetske privrede, M. Kastels je krajem 1990-h godina uveo novi pojam: informatička globalna ekonomija. Osnovna razlika između svetsjwe ekonomije u shvatanju I. Valerštajna i drugih, s jedne strane, i informatičke globalne ekonomije M. Kastelsa, s druge, sastoji se u tome, da ova druga – nije samo složen proces akumulacije kapitala, koji se širi praktično u celom svetu, nego, što je najvažnije – informaciona globalna ekonomija je sposobna da radi kao jedinstven sistem u režimu realnog vremena (on-line) u razmeru čitave planete.
3. Podjela ekonomske geografije
Ekonomska geografija se usled specijalizacije deli na niz disciplina koje su međusobno povezane u jedan sistem.
1. teorijska ekonomska geografija – bavi se teorijama i metodama proučavanja.
2. opšta ekonomksa geografija – bavi se proučavanjem globalnih problema sveta
3. regionalna ekonomska geografija – bavi se ekonomskom problematikom pojedinih regiona, kao EU, ili prostorno-planerskih regiona koji su važni za prostorno-funkcionalnu organizaciju unutar države.
4. sistematske discipline koje se dele prema delatnostima:
• agrarna geografija ( geografija primarnih delatnosti )
• industrijska geografija ( geografija sekundarnih delatnosti )
• saobraćajna geografija ( geografija tercijalnih delatnosti )
• geografija trgovine i usluge ( geografija kvartalnih delatnosti ).