Održavanje napona u distributivnim mrežama

  Uvod

1.Opšti deo

Nazivni napon može se definisati kao napon za koji je određeni element mreže građen. Rad svih elemenata mreže pod nazivnim naponom osigurava, u proseku, optimalne uslove rada mreže. Ukoliko stvarni (pogonski) napon bitnije odstupa od nazivnog, to dovodi do poremećaja u funkcionisanju elemenata mreže i prijemnika, prekomernog naprezanja izolacije (u slučaju povišenih napona), povećanja gubitaka u mreži itd. Zbog ekonomičnosti izgradnje i održavanja mreže, nazivni naponi su standardizovani na relativno mali broj naponskih nivoa. Zato se i izvedba svih prijemnika mora prilagoditi standardnim naponskim nivoima, osim u slučajevima preciznog prilagođavanja optimalnom naponu za pojedine specijalne prijemnike (npr. elektrolučne peći, elektrovuča, ali i svi elektronski prijemnici), i to pomoću specijalnih transformatora, prigušnica, ispravljača i sl.
Varijacije napona u mreži u toku vremena mogu biti:
a)    Polagane (spore), koje su rezultat normalnih promena potrošnje u toku dana ili nepredviđenih događaja usled poremećaja regulacije napona u celoj mreži ili delu mreže.

b)    Brze do kojih dolazi usled naglih promena potrošnje ili kvarova u mreži.

U normalnom pogonu mreže, pogonski napon je ograničen s gornje strane odgovarajućim izolacijskim nivoom elemenata mreže. Za srednjenaponske mreže je to obično oko 20% u odnosu na nazivni napon (osim kod nas za 35 kV-ni napon gde je ograničenje 8,6%). Minimalno dozvoljeni pogonski napon se definiše propisima za svaki naponski nivo, na osnovu pogonskih razloga (tehničkih i ekonomskih) i zaštite prijemnika.
Pad napona na nekom elementu mreže može se aproksimativno izraziti sa :
,
R, X – aktivna i induktivna otpornost elementa mreže,
P, Q – radna i reaktivna snaga koja prolazi kroz element mreže,
U – napon.
Prema tome, padovi napona u mreži mogu se smanjiti:

•     povećanjem pogonskog napona (U),
•     smanjenjem reaktanse mreže (X),
•     smanjenjem tokova reaktivnih snaga u mreži (Q).

Povećanje pogonskog napona može se realizovati:

•     odgovarajućom regulacijom napona kojom se u već izgrađenoj mreži nastoji održavati pogonski napon što bliže maksimalno dopuštenom pogonskom naponu,
•     izgradnjom mreže sledećeg višeg naponskog nivoa.